уторак, 9. август. 2011. 01:08

Morač , komorač, slatki kopar, finokio, fenel, sve su to naši i strani nazivi za vrstu koja na Primorju živi kao divlja, aromatična biljka. Potiče iz Mediterana. Nije onda ništa neobično što se najviše gaji u Italiji i Francuskoj. Dalmatinci ubiru lišće samoniklog morača i od njega spravljaju jela i začine. Koristili su ga stari Egipćani, Kinezi, Indijci i Rimljani. Kulturni morač se označava kao Foeniculum vulgare var. sativum. Postoje dve podvrste. Jedna je lišćar, slična mirođiji (ssp.azoricum) a druga sa zadebljalim, sočnim lisnim drškama, koje su grupisane u glavicu sličnu crnom luku, ali bez ovojnih listova (ssp. dulce).

Dakle, njegovo naučno ime je Foeniculum vulgare ssp.dulce, Mill. Morač se najviše gaji, i to kao jednogodišnja vrsta. Inače, morač može da bude dvogodišnja, pa i višegodišnja biljka. Ako se seje u proleće, procveta u prvoj godini života. Stablo sa cvetovima naraste do 2 m u visinu. Glavica, zbog koje se gaji, formira se iznad površine zemljišta. Bere se pre cvetanja. Listovi su višestruko perasti, sastavljeni od vrlo tankih liski sličnih končićima. Cela biljka je jako aromatična. Zbog toga se u ishrani koristi u malim količinama, kao začin. Koristi se u medicini, za spravljanje likera i sličnih alkoholnih pića.

Lišće morača koristi se kao začin u salatama, umacima i varivima, slično peršunu i celeru. Glavica se jede barena, začinjena sirćetom i uljem. Gaji se na plodnim zemljištima, slično peršunu. Zemljište se đubri organskim, zgorelim đubrivima pre jesenjeg oranja, 30 – 40 t/ha. Đubrenjem treba da se obezbedi po 100 – 150 kg čistih hraniva, azota, fosfora i kalijuma, po hektaru. Dobre prinose i kvalitet daje u sistemu za navodnjavanje.

Morač se seje u proleće, direktno ili u hladnoj leji, odakle se presađuje, kao i celer. Seme je sitno, 200-300 semenki po gramu. U litri semena ima 350-450 grama. Morač sačuva klijavost 4-5 godina. Preciznom setvom sejalicama za sitno seme potroši se 3-4 kg semana po hektaru, a ručnom setvom 6-10kg. U leji se troši 1-2 g po metru kvadratnom. Za hektar je potrebno 200-300m2 leja.

Seje se čim uslovi dozvole ulazak mašina u njivu, rano s proleća, kao mrkva i peršun. Rastojanje između redova treba da bude 60-70 cm, a između biljaka u redu 20 cm. Seje se na dubinu od 1-2 cm. Na ovakav način ostvaruje se gustina useva od 70-80 hiljada biljaka po hektaru. Ako se proizvodi preko rasada, onda se on neguje u leji, bez pikiranja, 30-40 dana, za koje vreme biljke dostignu visinu od 10-15 cm, te mogu da se sade mašinama. Sade se na istu dubinu na kojoj su bile u leji. Prethodno se lišće skraćuje, kao kod kupusa ili celera.

Pre setve ili rasađivanja može da se koristi herbicid treflan, a posle sadnje ili nicanja (iz direktne setve), afalon, prometrin ili afalon + nitrofen. Nega morača tokom vegetacionog perioda sastoji se u proređivanju, okopavanju radi uništavanja pokorice i korova, navodnjavanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Berba se obavlja pre cvetanja, u prvoj polovini leta. Po hektaru može da se ostvari prinos od 40 – 60 t glavica. Morač može da se čuva za kasniju potrošnju u svežem stanju, obično u hladnjačama, gde se podešava temperatura od 0 °C i relativna vlažnost vazduha 90 – 95%.

U Italiji i Francuskoj ima mnogo sorti morača. Takve su npr. Romanesco, Domino, Sambo Latino, itd. Morač nije samo povrće (hrana), već začin i lek. Mlado lišće sadrži 50 – 120mg% C vitamina i oko 7 mg% beta karotina (11660 IJ vitamina A). Seme se koristi za aromatične čajeve ili kao dodatak hlebu, umesto kima. U narodu se veruje da morač otklanja smetnje u varenju hrane. Pouzdano se zna da otklanja suvišnu vodu iz organizma. Iz zrelog semena kulturnog morača destilacijom vodenom parom izdvaja se eterično ulje, kojeg može sadržati 2 – 6%. Ovo ulje sadrži 50 – 60% aktivne materije anetola.

Morač u Srbiji nije prošireno povrće ili začin, ali sa razvojem turizma i međunarodne trgovine može da postane interesantan artikal, pogotovu što na našim zemljištima daje izvanredno visok prinos i dobar kvalitet.