понедељак, 8. август. 2011. 12:08

Uzgoj dinje u visokim plastenicima je noviji trend u svetu i veoma je ekonomičan, s obzirom na prinose veće za 50-100 % i izvanredan kvalitet plodova. Važno je napomenuti da sazrevanje plodova i berba kasni u odnosu na uobičajeni način gajenja za otprilike desetak dana, te da je potrebno još 150-180 dopunskih radnih dana po hektaru, uglavnom za vezivanje biljaka i zakidanje bočnih grana. U ovakvoj proizvodnji praktikuju se gustine 22.000 – 25.000 biljaka/ha, a kod Galia tipa i do 37.000 biljaka/ha. Kada je u pitanju uzgoj dinje, vrlo čest sistem jeste rasađivanje u dvostruke redove (1,3 + 0,5 x 0,3-0.5). U cilju pospešivanja zametanja ženskih cvetova koje podrazumeva uzgoj dinje obaveznu meru čini obogaćivanje atmosfere ugljendioksidom, zašta postoji više metoda. Oprašivanje i oplodnja mogući su samo uz prisustvo košnica, koje se unose unutar visokog plastenika ili se okreću ka ulazu u tunele, kako bi pčele lako registrovale ovu, za njih medonosnu biljku.

Zastiranje zemljišta polietilenskom folijom obezbeđuje čuvanje zemljišne vlage u plitkom površinskom sloju i štiti plodove dinje od direktnog kontakta sa zemljištem kao izvorom različitih patogena. Transparentne folije u stanju su da zagreju zemljište i omoguće brz vegetativni porast, ali nose i određene opasnosti, u prvom redu mogućnost enormnog zakorovljavanja. S toga je inkorporacija herbicida u ovakvoj tehnici obavezna agrotehnička mera. Crna folija doprinosi postepenom zagrevanju zemljišta, pri čemu se problem korova ne javlja. Danas postoji niz raličitih tipova malč folije, koje se osim po debljini, transparentnosti, termičkim osobinama, razlikuju i po boji. Obično se koriste vrlo tanke folije, debljine 0,025 mm, širine 120 cm, koje nakon postavljanja obezbeđuju širinu trake od 70-85 cm. Gotovo isti efekat po najnovijim istraživanjim ostvaruje se i sa dvostruko tanjom folijom, što u isto vreme znači dvostruko niža ulaganja. Postavljanje se može izvesti ručno ili mašinama za polaganje, ali je u oba slučaja veoma važno da folija u potpunosti prianja za zemljište. Dakle, zemljište mora biti idealno pripremeljeno jer u protivnom dolazi do pucanja folije, a u ranoj proizvodnji transmisija toplote sučevog zračenja u zemljište je limitirana.

Setva, odnosno rasađivanje može se obaviti odgovarajućim mašinama, ili se pak pre ručnog rasađivanja izvrši perforiranje folije oštrim komadom metalne cevi, dijametra 7-8 cm. Pri tom zemljište mora biti suvo, da bi nakon toga usledilo navodnjavanje.

Niski tuneli

Ovakav uzgoj dinje veoma mnogo se praktikuje u zemljama Mediterana, a u poslednje vreme ima mnogo primera ovakvog tipa rane proizvodnje i kod nas. U početku vegetacije tuneli su hermetički zatvoreni, kako bi se obezbedili povoljni toplotni uslovi za nesmetan porast i razviće. Kasnije sa porastom spoljnih temperatura dobro provetravanje postaje permanentni zadatak, te se u tu svrhu vrši parcijalno odizanje folije, ili još efektivnije otvaranje okruglih proreza po određenoj šemi. Sa početkom cvetanja, otvori se proširuju, ili se buše unakrsno veći otvori, kako bi pčele mogle nesmetano da obave oprašivanje. Kada temperature značajnije porastu i počne brz porast bočnih grana, još jednom se vrši perforiranje folije. Lukovi za postavljanje niskih tunela mogu biti izrađeni od PVC materijala, ili češće od galvanizovane žice Ø 4 mm, dužine 1-1,2 m. Ukoliko se planira ranije rasađivanje, tuneli moraju biti širi i jači. U prvom slučaju folija mora imati širinu 1,8-2 m i debljinu 0,20-0,30 mm (poželjna termofolija ili IR blocking), dok se u kasnijem gajenju može koristiti uža folija, širine 1,5-1,6m debljine 0,05-0,10 mm. Između luko va rastojanje u prvom slučaju treba da iznosi 1 m, dok u drugom slučaju može biti 1,2 m.

Potpuno oprašivanje je moguće ako 400 polenovih zrna minimalno padne na žig tučka. Ova količina polena ne može biti preneta vazdušnim strujanjem zbog mase i lepljivosti. Jedino insekti, naročito pčele mogu u potpunosti oprašiti cvetove Cucurbitaceae. Pčele najpre

bivaju privučene bojom, a potom mirisom nektara. Njihov broj treba da je toliki da osigura da svaki cvet bude posećen najmanje osam puta. Manji broj poseta rezultuje slabijom razvijenošću i neregularnim izgledom ploda, sa manjim brojem semena. Mada otvaranje cvetova uvek započinje posle zore, u mnogome je zavisno od temperaturnog režima. Otvaranje cvetova dinje počinje na 18 – 20 °C, da bi na temperaturi 21 – 25 °C došlo do potpunog otvaranja, dok se antere otvaraju već na 17 °C.

Broj košnica na jedan hektar površine treba da je 2,5 do 3, pri čemu najudaljeniji delovi parcele,

plastenika ne smeju biti na većoj udaljenosti od 150 m od postavljenih košnica. Veoma je važno da košnice budu postavljene odmah pošto počne pojavljivanje muških svetova na glavnoj vreži, kako bi pčele stekle naviku i blagovremeno se orijentisale na novu ″pašu″. Kasnije će regularno posećivati memorisana mesta, oprašujući u potpunosti ženske cvetove. Adekvatno oprašivanje je posebno važno u početku cvetanja, kada je formiranje i porast prvih plodova limitirano intenzitetom fotosintetske aktivnosti, a istovremeno inhibira zametanje drugih plodova. Plodovi na prvim sekundarnim vrežama su krupniji i imaju veći sadržaj šećera. Ukoliko pčele ″zakasne″ sa oplodnjom, smanjuje se ranostasnost, prinos i kvalitet dinje.

Vodni režim

Dinja se osim u prirodnom vodnom režimu može gajiti sa dopunskim navodnjavanjem, što je najčešći slučaj kod nas i kontinuiranim navodnjavanjem. U slučaju kada se praktikuje dopunsko

navodnjavanje, obično se izvodi jedno zalivanje nakon oprašivanja, kada su zametnuti plodovi veličine šljive. Navodnjavanje se izvodi različitim sistemima, brazdama, orošavanjem ili sistemom kap po kap, što predstavlja najsavršeniji način sa stanovišta visine prinosa i kvaliteta plodova. Praćenjem vlažnosti zemljišta tenziometrima ili nekom drugom metodom i određivanjem veličine potencijalne evapotranspiracije, moguće je reagovati pravovremeno, pravilno određenim zalivnim normama.

Veoma je važno da pre setve/rasađivanja dinje zemljišni profi l bude vlažan čitavom dubinom, sve do sloja 80-120 cm. Ukoliko dinju gajimo direktnom setvom, onda je važno manjim zalivnim

normama intervenisati po potrebi tokom nicanja, kako bi se sprečilo stvaranje pokorice. Nakon potpunog nicanja usev ne treba obilno navodnjavati, a interval između dva zalivanja treba maksimalno razvući, kako bi biljke razvile snažan korenov sistem. Potom, tokom cvetanja, potrebe u vodi konstantno rastu, dostižući maksimum u fazi formiranja plodova do momenta kada se pojavi mreža na kori. U ovom periodu je većina hibrida dinje jako osetljiva na sušu. Kada počne sazrevanje smanjuje se intenzitet navodnjavanja, kako bi se postigao bolji kvalitet i omogućilo bolje čuvanje.

U savremenim sistemima gajenja, koji podrazumevaju primenu malč folije i navodnjavanja sistemom kap po kap, svetska iskustva govore da se optimalne gustine u proizvodnji dinje u tipu galija kreću oko 25.000 – 35.000 biljaka/ha. U uslovima prirodnog vodnog režima, praktikuju se mnogo manje gustine između 15.000 i 18.000 biljaka/ha, ukoliko se želi više plodova manje veličine.

Međuredno rastojanje se kreće se od 1,6 – 2 m. U našim uslovima gde tržišnu vrednost imaju samo krupniji plodovi, gustine su daleko manje i kreću se se od 6.000 – 12.500 biljaka/ha.

Berba i čuvanje

Dinje su spremne za berbu kada kora počne da menja boju, a u osnovi drške ploda počne odumiranje tkiva kore i pojava sitnih pukotina. Dobar kvalitet dinje postiže se ako se sa berbom počne posle zore, kada jutarnja rosa ispari sa plodova i traje sve dok su oni još uvek sveži. Drška se preseče oštrim nožem na udaljenosti 1-1,5 cm od ploda, a nikako se ne kida. Važno je da se slaže pravilno, ne više od 3-4 sloja i odmah prenese u hlad ili zasenu, a odatle odlaže u hladnu prostoriju na dalju doradu i skladištenje do prodaje. Oštećeni i natruli plodovi nikako se

ne smeju mešati sa zdravim, kako ne bi došlo do prenošenja bolesti i štetočina. Potom se pristupa čišćenju plodova, isključivo suvim postupkom. Rana dinja ili kasna za čuvanje podvrgavaju se dalje postupku voskiranja i dezinfekcije, kako bi se sprečila trulež izazvana fuzarioznim oboljenjima i alternarijom.

Sortiranje se vrši po veličini, obliku i boji. Sorte i hibridi sa kratkim periodom čuvanja, kao npr. galija tip mogu se uspešno skladištiti na temperaturi od 6°C, a po najnovijim istražvanjima na temperaturi od 1 – 3 °C, čk i do dvadesetak dana. Kantalup dinje skladiše se na temperaturam 1 – 5 °C sa uobičjenim periodom čvanja od 2 nedelje. Primenjuju se dva metoda hlađnja, hidrociolling ili primenom leda. Na 3 dela dinje upotrebi se oko 1 deo leda čime se temperatura sa 30 °C mož za kratko vreme sniziti na 4 – 5 °C. Zrela dinja emituje gas etilen, hormon zrenja, te uskladišene dinje nikad ne treba mešti sa lubenicama, koje su vrlo osetljive i smanjuje im se kvalitet promenom boje kore, brzim gubljenjem svežne i kvaliteta.