понедељак, 10. октобар. 2011. 22:10

Prema podacima Svetskog programu za hranu – FAO u svetu je gladno oko 884.000.000 ljudi, a za rešenje tog problema treba obezbediti dovoljno hrane ne samo količinski već i odgovarajuće nutricionističke vrednosti. Stručnjaci ove međunarodne organizacije prognoziraju da će cena žita porasti i u narednoj godini. Međutim krajnje zalihe su značajno niže, i na najnižem su nivou od ranih 80-tih godina. U izveštaju se ocenjuje da je pojačana tražnja za žitaricama koje se koriste za ishranu ljudi, ali i za proizvodnju biogoriva, što kao negativan efekat rezultira povećanjem cena žita.  Izvozna cena Američke pšenice u aprilu 2006. iznosila je 187 US$/t, a u aprilu 2007. godine 206 US$/t, Argentinske u istom periodu 135 US$/t, odnosno 209 US$/t. Izvozna cena Američkog kukuruza u aprilu 2006. iznosila je 108 US$/t, dok je u aprilu 2007. vredela 150 US$/t. Cena argentinskog kukuruza u istom periodu bila je 106 US$/t, odnosno 143 US$/t. Rast izvoznih cena povećava troškove zemalja uvoznika, a to su po pravilu zemlje koje i inače nemaju dovoljno novca za svoje potrebe, a suočene su sa problemom siromaštva i gladi. U severnoj Africi se očekuje veći pad proizvodnje žitarica, usled velike suše u Maroku – gde se očekuje upola manja proizvodnja od uobičajene. U Južnoj Africi, već drugu godinu za redom, proizvodnja se smanjuje, usled suše u Zimbabveu. Istovremeno se beleži visok rast cena kukuruza. Uprkos poboljšanju snabdevenosti prehranom u mnogim zemljama, i dalje je prisutan rizik u obezbeđenju hrane u svetu. Trenutno 31 zemlja ima stalnu potrebu za pomoć u obezbeđenju hrane (23 u Africi, 7 u Aziji i 1 u Latinskoj Americi). 

Na nedavno održanom naučnom skupu o stočnoj hrani u Leksingtonu (dražava Kentaki, SAD) razmatrani su aktuelni problemi u ovoj za mnoge države i njihove poljoprivrednike značajnoj temi. Iz godine u godinu sve će se više govoriti o proizvodnji stočne hrane i njenoj sve većoj zavisnosti od proizvodnje biodizela. Naime poljoprivreda se nalazi pred izazovom da li proizvedene žitarice upotrebiti za ishranu ljudi, životinja ili proizvodnju goriva.

Na skupu je učestvovalo 1500 stručnjaka iz celog sveta. Njih je okupio jedan biohemičar koji je svoje znanje dobro unovčio. Reč je o Dr Pirsu Lionsu, on se specijalizovao za proizvodnju dodataka stočnoj hrani, uglavnom na bazi proizvodnje kvasaca. Ovom prilikom on je na naučnom skupu koji organizuje njegova kompanija 23. put za redom, predložio jedno zanimljivo rešenje. Naime, u procesu proizvodnje biogoriva dolazi do alkoholnog vrenja, tom prilikom kvasci mogu tokom specifične proizvodnje koja je naravno tajna da vežu organski selen. A zašto je selen važan? Zato što ga nema u prirodi u obliku koji je potreban i ljudima i životinjama – organski vezan. Stručnjaci širom sveta su ovo i dokazali. Rađeni su ogledi i u našoj zemlji i to na svinjama. Ogled je obuhvatao 200 prasadi koja su hranjena uobičajeno i 200 koja su uz uobičajeni obrok dobijali određenu količinu organskog selena u vidu dodatka hrani koji proizvodi Lionsova kompanija “Alltech”. Ispostavilo se da su dobijeni odlični rezultati jer je prirast kod prasadi koja su dobijala ovaj dodatak hrani bio veći za čak 2,5 kg za mesec i po dana koliko je trajao ogled.

A otkud ogled u Srbiji? Kompanija “Alltech” je jedna od najvećih kompanija za proizvodnju dodataka stočnoj hrani u svetu. Ima tržišni udeo 25% na svim kontinetima. Fabrike i predstavništva ove firme nalaze se u 85 država. Dr Lions voli da se pohvali svojim biznisom, ove godine nekoliko puta je tokom izlaganja pomenuo investicije u Srbiji. On je u našu zemlju investirao još pre deset godina, do sada ukupno 22.000.000 dolara. Pre nekoliko godina kupio je i fabriku u Senti – “Alltech fermin” i tu investiciju smatra odličnim poduhvatom. Sada proizvodi iz nekada puste hale idu širom sveta. Evo šta mi je rekao zašto se opredelio da investira u Srbiju: “Iznenadio sam se koliko su ljudi u Srbiji vredni i stručni. To je neverovatno, zaista sam impresioniran. Drugi razlog je postojanje odličnih kapaciteta i dovoljne količine sirovina. Imamo još mnogo dobrih planova za Srbiju”.

Politika “Alltech-a” je da se kao multinacionalna kompanija moraju odužiti zemlji u kojoj posluju, pa tako sav stečeni novac u tu zemlju i investiraju. Godišnje “Alltech” potrosi 10 odsto prihoda na razvoj, a 5 posto na marketing. Kada je osnovao firmu imala je 6 zaposlenih, a sada ih je 1800 širom planete.

Ova firma pokazala je svoju moć i sponzorstvom Svetskih konjičkih igara u Lexingtonu 2010.godine kada se očekuje da će u ovaj kraj sveta doći 700.000 ljudi zainteresovanih za ovaj sport. Svetske knjičke igre prvi put se održavaju van evropskog kontinenta. Prethodne su bile u Nemačkoj 2006. godine. Ne treba naglasiti da posetioci ovog događaja pripadaju bogatim slojevima svih društava u svetu, a zanimljiv je podatak da je očekivana posećenost veća nego na Olimpijskim igrama u Pekingu, gde očekuju dolazak pola miliona ljudi. Već sada su bukirani svi hoteli do Indijanapolisa, a gradiće se i novi luksuzni hotel u „Hors parku” – najvećem konjičkom parku na svetu. Kuriozitet je i to da se u Kentakiju rodi 60%  ždrebadi u svetu, a čak 75% njih su prvaci u raznim disciplinama.

Igre će trajati 16 dana, a predviđeno je nadmetanje u 8 disicplina. Očekuje se da će zahvaljujući ovim igrama država inkasirati 150.000.000 dolara. Dr Lions nije sakrio podatak koliko je dao za sponzorstvo. Malo više od 10.000.000 dolara naglasivši, da je to za sada. 

Već nekoliko godina prisutan je trend rasta proizvodnje biogoriva, pre svega zbog krize na tržištu derivata nafte, visokih cena i zagađenja životne sredine izazvane velikim količinama izduvnih gasova. I pored potrebe da se obezbede dovoljne količine biogoriva, njihovu proizvodnju treba pratiti s posebnom pažnjom. Povećanjem obima ove proizvodnje mobilišu se veće količine žitarica i industrijskog bilja u tu svrhu, što ima direktne negativne posledice na bezbednost hrane u svetu.      

Prema preoporuci Komiteta za bezbednost hrane FAO-a treba na nacionalnim nivoima utvrditi šta je za zemlju korisnije, usmeravanje žitarica u proizvodnju biogoriva ili hrane. Posebno treba razmotriti dimenziju kako će siromašne zemlje doći do hrane ako se nesrazmerno poveća proizvodnja biogoriva. Predloženo je da FAO pruži tehničku pomoć prilikom izrade Strategije razvoja bioenergije, kojom će se odrediti pravci razvoja ove proizvodnje uz održanje bilansne ravnoteže sa obezbeđenjem prehrane u svetu.

 mr. Goran Đaković