среда, 3. август. 2011. 17:08

Kada je u pitanju šećerna repa svake godine na poljima Vojvodine javlja se i potreba za delimičnim ili potpunim presejavanjem jednog dela proizvodnih parcela. Razlozi su različiti – slabo I neujednačeno nicanje sa lošim (proređenim) sklopom, provokativno nicanje u uslovima sušnog proleća (kakvo nas po svemu sudeći očekuje), loš kvalitet semena (već uočeno ove godine!), intenzivniji napadi pipe… Odluku da se šećerna repa  preseje, naravno, nije lako doneti. Ovo poskupljuje proizvodnju i demorališe proizvođače. U svakom slučaju, procenu mora doneti sam proizvođač, ali se ona mora bazirati na naučnim saznanjima.

Iz brojnih ogleda u kojima se ispituju gustine useva na kojoj obitava šećerna repa , ekonomski opravdan prinos slatkog korena može se postići i sa oko 60.000 biljaka po hektaru, te proizvođačima koji sumnjaju u uspeh svoje proizvodnje preporučujemo probno prebrojavanje i proveru sklopa. Ukoliko je neophodno da se šećerna repa preseje, treba izbegavati uništavanje starog useva setvospremačem, u cilju izbegavanja ponovnog rahljenja površinskog slojai i njegovog dodatnog isušivanja. Za preporuku je uništavanje stare repe nekim od totalnih herbicida, te ponovna setva između postojećih redova.

Borba sa repinom pipom

Gotovo svake godine repina pipa nanosi velike štete u proizvodnji. Često može skoro potpuno uništiti mladi usev repe, jer samo jedna jedinka može dnevno uništiti i 15-tak biljčica! Poznato je da najveće štete nanosi kada je vreme suvo i toplo. Postoje, međutim, efikasne mere suzbijanja. Obzirom da prezimljava na starim repištima i da odatle kreće u potragu za hranom, oko starih repišta trebalo je iskopati lovne kanale i zaprašiti ih insekticidom. Odmah posle setve lovne kanale trebalo je iskopati i oko novih repišta, a na uvratinama repu posejati gušće (lovni pojasevi). Međutim, kada pipa krene da leti (na temperaturi preko 20ºC), a napad je intenzivniji (1-3 jedinke na 10 m2), treba tretirati celu površinu parcele, nekim od uobičajenih preparata – Lebaycid, Nurel-D i sl. Ovi preparati efikasni su i protiv drugih vrsta štetočina – kukuruzne pipe, crne repine pipe i buvača (Lebaycid, 1.5-2 l/ha).  Korovi smanjuju prinos i do 80%. Korovi prave velike štete u proizvodnji repe i treba ih suzbijati uvek i svuda.

Primena hebricida kod šećerne repe je složenija nego kod drugih ratarskih kultura. Naročito u početnom periodu razvoja šećerne repe parcele moraju biti čiste od korova. Zna se da korovi najviše štete nanose u toku prvih 6-8 nedelja nakon nicanja. Zavisno od vrste i brojnosti korova u tom periodu, smanjenje prinosa može iznositi i do 80%! Prilikom prskanja treba se držati osnovnih principa: korove treba suzbiti što ranije, još dok su u fazi kotiledona! Tada se najlakše suzbijaju, a moguće su i značajne uštede, obzirom da se pri ovakvom ranom tretiranju mogu primeniti i niže doze herbicida. Obično je dovoljno 2-3 prskanja u razmaku od 10-14 dana, počev od momenta nicanja korova. Brojni su preparati za ovu name nu (Betanal, Safari, Goltix, Nortron…), ali svima su zajednički isti principi primene: ne prskati po velikim vrućinama (preko 25 ºC) i jakom suncu, a u sušnijim uslovima prskati rano ujutru. Ako korovi prerastu fazu osetljivosti, ne treba povećavati dozu herbicida, bolje je tada podeliti jednokratnu dozu preparata na dva dela i prskati dva puta u razmaku od 3-4 dana. I ne treba zaboraviti – ako je usev čist, osigurava se veći prinos, ali i kvalitetno ubiranje šećerne repe.

Kultiviranjem se razbija pokonica, stvara se rastresit sloj zemljišta, ono se aeriše, obezbeđuje se brži razvoj biljaka i uništavaju se korovi. Prvo međuredno kultiviranje treba obaviti rano, već nakon formiranja redova, kada biljke imaju 2-4 para listova. Broj kultiviranja zavisiće od pojave pokorice i korova. Poslednje međuredno kultivisanje izvodi se kada biljke sklope polovinu međurednog razmaka. Obično je u našim uslovima dovoljno 2 – 3 kultiviranja. Prvo se izvodi pliće (2 – 3 cm), a poslednje najdublje (8 – 10 cm ili 12 cm, zavisno od razvijenosti biljaka).

Prilikom izvođenja kultiviranja mora se biti oprezan i izvoditi ga bez oštećivanja biljaka (voditi računa o zaštitnoj zoni). Svaka naredna kultivacija treba da je dublja, a zaštitna zona šira.

Zaštita od cerkospore

U našim proizvodnim uslovima obavezna mera nege je zaštita od cerkospore. Svake godine Cercospora beticola (pegavost lišća) u manjoj ili većoj meri dovodi do značajnih gubitaka u digestiji, ali i u prinosu korena. Zbog velike štetnosti, ova bolest mora se redovno i blagovremeno suzbijati. Bolest se javlja počev od kraja juna, naročito pri većoj temperaturi i vlažnosti vazduha, te u bujnijim i navodnjavanim usevima. Naročito se ubrzano širi sa čestim kišama u julu i avgustu, kada može izazvati ogromne štete usled sušenja i odbacivanja listova, te trošenjem zaliha šećera iz korena na formiranje novog lišća (retrovegetacija).

U navedenim uslovima, usev treba redovno pratiti i i reagovati fungicidima čim se pojave prve pege. Najčešće je dovoljno dva tretiranja, a pri planiranom kasnijem vađenju treba računati i sa trećim prskanjem, zavisno od uslova za pojavu bolesti. Najbolje je protiv cerkospore prskati uveče, pre pojave rose, ili ujutru nakon njenog povlačenja, a pre značajnijeg povećanja temperature. Čist usev od korova omogućava bolju pokrovnost listova šećerne repe, uz istovremeno manju pojavu bolesti (korovi mogu značajno izmeniti mikroklimat u usevu, što pogoduje razvoju patogena).

I glodari – naročito hrčak, mogu pričiniti značajne štete repi. Neophodno je redovno proveravati parcele, te ako se uoče aktivne rupe hrčka ili miševa, blagovremeno odreagovati odgovarajućim mamcima.