уторак, 13. септембар. 2011. 19:09

Proizvodnja vina je na vrhu sektora poljoprivredne proizvodnje Evropske unije i upoređujući (izraženo u veličini) značajno je veće od proizvodnje šećerne repe ili maslinovog ulja i približno isto kao proizvodnja pšenice. Proizvodnja vina je veoma značajna za zemlje južne Evrope, ali ubuduće i za neke zemlje na severu. Vinski sektor učestvuje sa oko 10% ili nešto više, u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Francuskoj, Italiji i Portugaliji. U Španiji, koja je treća je po površinama pod lozom u Evropskoj uniji, vino učestvuje sa nešto više od 3% u vrednosti ukupnog poljoprivrednog proizvoda. Prema udelu u ukupnoj raspodeli u nacionalnom poljoprivrednom proizvodu Luksemburg je najveći kada je u pitanju proizvodnja vina sa 11%, slede Slovenija sa 8.4% i Austrija sa 8.4%. Od ukupno 27 članica, u 12 zemalja je zastupljena proizvodnja grožđa i proizvodnja vina.

Radi objektivnije procene ukupna proizvodnja vina upoređena je sa ukupnom proizvodnjom pšenice, šećerne repe i maslinovog ulja. U proseku vinski sektor i pšenica su približno isto zastupljeni u EU-27. Uslove za gajenje masline imaju samo zemlje Mediterana a kako su prvi zasadi u starom veku bili kombinovani vinova loza-maslina, ostaje dilema sta je isplativije? Šećerna repa kao izvor šećera može biti „partner/konkurent“ vinovoj lozi. U prvom slučaju šećerna repa i vinova loza iz EU sigurnije izlaze na svetsko tržište gde je prisutna šećerna trska kao veliki konkurent. U drugom slučaju saharozi u tehnologiji prerade i obrade hrane, konkuriše ukuvana šira koja se dobija od grožđa.

U EU-27 ima 2.4 miliona individualnih proizvođača vina i oni gaje lozu na 3.6 miliona hektara. Prosečna veličina poseda iznisi 1.5 hektara. Rumunija je izuzetak, naime registrovano je oko 950000 vinogradara i prosečna veličina percele iznosi 0.2 hektara.

Vino u EU podeljeno je po kvalitetu u dve kategorije. U vinogradarskim rejonima približno na 40% površina gaje se sorte od kojih se dobija stono vino. U specifičnim rejonima gaje se sorte koje daju kvalitetno vino i to je na 60% površina. Ova podela na kvalitetne kategorije između zemlja članica zavisi i od toga kako su grupisana vina na nacionalnom nivou. U nekim zemljama članicama praktično sva vina smatraju se kao kvalitetna.

U poređenju sa drugim gajenim biljkama, vinogradarstvo je izrazito intenzivna kultura. U 2005. godini na vinogradarsko-vinarskim imanjima bilo je zaposleno 2.200.000 ljudi (puno radno vreme). Ako se uključe prateće grane ovog sektora, broj ukupno zaposlenih kada je u pitanju proizvodnja vina je mnogo veći. Nivo zaposlenosti u ovom sektoru iznosi 22% od ukupno zaposlenih u poljoprivredi. Proporcija je veća u Rumuniji: 705.000 zaposlenih godišnje, što iznosi 32% od ukupno zaposlenih u EU. Sledi Italija sa 455.000 zaposlenih ili 20%, Portugalija sa 227.000 ili 10%. U Francuskoj 8% i u Španiji 7% aktivno je zaposleno u vinogradrstvu/ vinarstvu. Porodični rad na imanju je dominantan i čini 81% od ukupno zaposlenih. Plaćeni radnici su cenjeni u Francuskoj, Češkoj Republici i Sloveniji, gde učestvuju sa više od 60% u sektoru vinogradarstva/vinarstva.

U vreme EU-15 specijalizovana proizvodnja vina bila je u prednosti i iznad proseka u poljoprivredi. Podaci do 1990 to potvrđuju. Vinski sektor je počeo da se razvija postojano između 1993. i 1999. godine, ali se ovaj trend promenio i naglo počeo da pada posle 2000. godine sa kratkim opovratkom u 2004. godine. Prosečni dohodak po uslovnom radniku oboren je na 12% između 1999 i 2003. godine.

Prosečna dohodak u vinskom sektoru menja se u širokim granicama zavisno od regiona i tipa vina koji se proizvodi. Proizvođači u Francuskoj i Luksemburgu raduju se dohotku koji je mnogo veći od proseka, dok u Španiji, Grčkoj i Portugaliji ljudi iz istog sektora zarađuju vrlo malo.

Velika variranja u veličini i vrednosti proizvedenog vina

Kada pogledamo kako je raspoređeno proizvedeno vino po količini i vrednosti između vodećih članica značajne razlike se uočavaju. Za poslednjih pet godina, u EU-27 proizvedeno je u proseku 185 miliona hektolitara vina godišnje, sa vrednošću od 15.6 biliona evra. Bugarska i  Rumunija, koje su članice od januara 2007. god. proizvode oko 2 miliona i 5 miliona hektolitara. Francuska je najveći proizvođač, sa prosekom od 53 milona hektolitara, što čini 28.6% od ukupne proizvedene količine vina u EU. Zahvaljujući kvalitetu vrhunskih proizvoda, Francuska sama donosi u EU više od polovine ukupno ostvarene vrednosti vina – 7.4 biliona evra. Italija je druga po redu sa oko 50 miliona hektolitara ili 27.2% od ukupne količine proizvedenog vina sa 4.0 biliona evra ili izrašeno u relativnoj vrednosti 25.2%. Španija je treća po veličini proizvođač sa 45 miliona hektolitara vina (24.7%) godišnje, ali je ostvarena vrednost skomna svega 1.2 biliona evra ili sa 7.8% Španija učestvuje u ukupnooj vrednosti proizvedenog vina u EU. Vino proizvedeno u Nemačkoj vredi kao i špansko, uprkos manjoj ostvarenoj količini, svega oko 10 miliona hektolitara. Portugalija proizvodi 7.2 miliona hektolitara vina koje vredi oko jedan bilion evra godišnje zahvaljujući visokoj vrednosti vina kao što je „Porto”.

prof. dr Branislava Sivčev