понедељак, 5. децембар. 2011. 02:12

Obično se misli da nakon berbe radovi u vinogradu jenjavaju. Naprotiv, u vinogradu u periodu novembar – februar ima niz poslova čiji je osnovni cilj: zaštita čokota od niskih temperatura, jesenja duboka obrada zemljišta, jesenje đubrenje, zatim ispitivanje potencijalne rodnosti, rezidba vinove loze.

Zaštita čokota od niskih temperatura

Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde niske temperature imaju vrednosti ispod – 15 °C i niže, obavlja se potpuno ili delimično zagrtanje i starijih čokota. Najpre se vizuelno može utvrditi stepen pripremljenosti loze za zimski odmor. Naime, lastari koji su umerene bujnosti i čitavom svojom dužinom dobro sazreli sigurno su dobro pripremljeni za zimski odmor. Osetljivost na niske temperature vezana je za sadržaj vode i organskih materija, a pre svega skroba i šećera u organima. Veći sadržaj organske materije a prvenstveno šećera u tkivima i organima vezana je za veću otpornost na niske temperature. Kad su u pitanju niske temperature u ovom periodu, onda su od značaja niske zimske temperature. Zavisno od intenziteta i dužine trajanja one mogu izazvati povrede pojedinih organa. Na temperaturama nižim od – 15 °C već dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja okaca pojedinih sorti. Kod najotpornijih sorti okca izmrzavaju na – 25 °C. Na temperaturama od – 30 °C dolazi do izmrzavanja svih nadzemnih organa. Koren vinove loze izmrzava na – 4 do – 5 °C, ali on se pruža duboko pa je najčešće pošteđen izmrzavanja. Većina sorti ima najslabiju otpornost krajem zime, bolju otpornost početkom zime, a najotpornije su sredinom zime.

Preventivne mere

Sve mere koje se u smislu zaštite od niskih temperatura sprovode, dele se na sledeće grupe : preventivne i terapeutske mere. Preventivne mere su mere usmerene na pravilan izbor sorti i izbor položaja za podizanje vinograda, zagrtanje vinograda. Kod izbora sorti osnovno je da se u područjima sa češćom pojavom niskih temperatura sade sorte koje spadaju u grupu otpornih i vrlo otpornih. Da bi se izbegle štetne posledice koje nastaju pod uticajem konfiguracije terena treba se pridržavati sledećeg : Vinograd zasnivati na blago nagnutom terenu gde se retko pojavljuju temperaturni ekcesi i gde ne postoje depresije. Ako postoje manje depresije pre podizanja ih treba zatrpati. Ako se vinograd podiže na izlomljenom terenu obavezno pre podizanja ustanoviti tzv. mraznu liniju koja treba da pokaže na kom području ne treba podizati vinograd. Zagrtanje vinograda obavlja se u jesen u toku redovne jesenje duboke obrade zemljišta. Zagrtanje prizemnih delova čokota je obavezno bez obzira na potencijalnu mogućnost izmrzavanja. Kod niskih oblika čokota zagrtanje treba obaviti tako da se pokriju najmanje 3 – 5 okaca na lastarima. Ako se na niskim oblicima čokota primenjuje mešovita rezidba zagrtanjem se pokriju lastari koji se na proleće koriste za rezidbu na lukove. Kod čokota sa srednje visokim i visokim stablom zagrće se prizemni deo čokota sa kondirima za zamenu u slučaju izmrzavanja.

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva. Odgrtanje vinograda se obavlja kada se u proleće zemljište ocedi, slegne i prosuši. Odgrtanje treba obaviti po kretanju okaca. Odgrtanje se vrši plugom odgrtačem uz ručnu korekciju.

Terapeutske mere

Terapeutske mere se primenjuju nakon prolaska opasnosti od niskih temperatura, odnosno nakon pojave ekstremno niskih temperatura. Sastoje se u odgovarajućoj rezidbi, intenzivnijoj za štiti i đubrenju, što treba da doprinese revitalizaciji vegetativnog i rodnog potencijala.

Jesenje đubrenje vinograda

Jesenje đubrenje vinograda obavlja se u zasadima koji se nalaze u fazi redovne eksploatacije. Od mineralnih materija za svoju ishranu vinova loza najviše koristi azot (N); fosfor (P); kalijum (K); kalcijum (Ca), magnezijum (Mg); gvožđe (Fe) i sumpor (S), a u manjim količinama i ostale elemente. Najčešće nedostaju azot, fosfor, kalijum i kalcijum. Za 1 ha vinograda godišnje je potrebno zavisno od tipa i stanja zemljišta: 37 – 80 kg čistog N; 11 – 100 kg čistog fosfora; 40 – 250 kg čistog kalijuma. Otuda je utrošak mineralnih đubriva u različitim područjima različit. Da bi se utvrdila prava potreba za hranljivim elementima, neophodno je povremeno izvršiti analizu zemljišta. Kao orijentacione količine mineralnih đubriva koje se godišnje unose na 1 ha vinograda najčešće su sledeće :

KAN – a 150 – 300 kg / ha

Superfosfata 300 – 800 kg / ha

Kalijum sulfata 150 – 400 kg / ha

Kalcijum karbonata 8 – 10 t / ha

Mikroelemenata 3 – 5 kg / ha

Dobar deo mineralnih materija koje se unose godišnje po 1 ha vinograda može zameniti i unošenje na svakih 3 – 4 godine po 10 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Stajnjak se postepeno koristi od strane biljaka tako da se u prvoj godini iskoristi oko 31 % u drugoj godini 32 % i u trećoj i četvrtoj godini oko 37 %. Stajnjak se može zameniti i odgovarajućom količinom treseta, komposta, glistenjaka i dr. Stajnjak kao i fosforna i kalijumova mineralna đubriva treba unositi u jesen pre jesenje obrade zemljišta kako bi se nakon oranja đubrivo unelo u dublje slojeve zemljišta. Za dublje unošenje đubriva koriste se i depozitori, a za unošenje đubriva u tečnom stanju injektori. Azotna đubriva treba unositi u toku vegetacije jer unos azota tokom jeseni nema mnogo koristi jer se brzo ispira u dublje slojeve.

Duboka obrada zemljišta

Jesenja duboka obrada zemljišta sprovodi se odmah nakon berbe, odnosno u periodu kada lišće požuti ili pocrveni i kada kretanje sokova u čokotu jenjava. Najbolje je obaviti pre pojave zimskih mrazeva. U zasadima u kojima su razmaci sadnje veći obrada se obavlja mehanizovano uz pomoć plugova a u uskorednim ručno (duboka kopnja) ili uz pomoć zaprege. Dubina jesenje obrade zemljišta zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova. U sušnim područjima jesenja obrada treba da bude dublja od obrade u vlažnim područjima.

Određivanje potencijalne rodnosti okaca

U toku jeseni i zime pupoljci vinove loze (zimska okca) nalaze se u fazi organskog mirovanja. Organsko mirovanje zimskih okaca traje tokom septembra i oktobra meseca, tokom ovog perioda iako postoje povoljni uslovi okca ne kreću ne aktiviraju se. Organsko mirovanje se nastavlja i tokom novembra i decembra kada su nepovoljni uslovi za njihovo aktiviranje. Od početka novembra pa do sredine januara organsko mirovanje okaca odvija se istovremeno sa zimskim mirovanjem cele biljke. Pod dejstvom niskih temperatura u vidu jesenjih i zimskih mrazeva smanjuje se period organskog mirovanja. Naime, okca se mogu aktivirati sredinom januara što se koristi pri utvrđivanju njihove potencijalne rodnosti. U tu svrhu drže se u vodi u staklenicima i plastenicima i toplim prostorijama gde dolazi do njihovog aktiviranja – kretanja i porasta lastara. U polju okca u tom periodu ne kreću jer su ekološki uslovi nepovoljni pa se ta faza naziva ekološkim ili prinudnim mirovanjem.

Korišćenje svojstva okaca da sredinom januara mogu da se aktiviraju u povoljnim uslovima dragoceno je za utvrđivanje potencijalne rodnosti te određivanje dužine rezidbe i stepena opterećenja čokota rodnim okcima. Naime, držanjem okaca sa delom internodije u vodi preko perforiranog stiropora ili lima u toplim prostorijama nakon 20 –tak dana dolazi do provokacije i formiranja mladih lastara i na njima cvasti. Prebrojavanjem broja aktiviranih okaca, zatim broja cvasti, rasporeda rodnosti po dužini lastara, projektuje se rezidba za svaku sortu ponaosob.

Rezidba u rodnim vinogradima

Rezidba u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U uslovima toplije suptropske klime gde ne dolazi do pojave niskih temperatura i izmrzavanja okaca rezidba se može obavljati bez rizika tokom čitavog perioda mirovanja loze. U našim uslovima, kontinentalne i umereno kontinentalne klime rezidba se može vršiti u jesen tokom zime i u rano proleće. Jesenja i zimska rezidba se obavljaju u većim zasadima kako bi se uspela završiti do početka kretanja okaca. U manjim vinogradima sa rezidbom se započinje sredinom februara i to uobičajeno na dan Sv. Trifuna (14 februara) koji je zaštitnik i slava vinogradara. To se u potpunosti uklapa sa vremenskim uslovima i stanjem u kojem se nalazi vinova loza. Do sredine februara još uvek je moguća pojava jakih mrazeva a nakon toga mogućnost je manja. U tom periodu se može i sagledati stanje okaca i utvrditi njihova rodnost pa je to pravo vreme za početak rezidbe. Sa rezidbom se nastavlja tokom marta i početkom aprila meseca.