четвртак, 9. јун. 2022. 10:06

Kažu da ukoliko želite da bolje upoznate neku zemlju, najbolji načini je da upoznate gastronomske specijalitete po kojima je poznata, ali i pića. A s obzirom na to da je šljivovica rakija jedno od najpoznatijih pića, po kome se sada već naša zemlja prepoznaje u celom svetu, jasno je zbog čega mnogi strani turisti koji posećuju Srbiju prvo što zatraže u nekom restoranu jeste upravo ta vrsta rakije.

Ipak, ne može se uporediti činjenica da domaća šljivovica rakija ima prednost nad onom rakijom, koja je pravljena industrijski.

U srpskoj narodnoj tradiciji rakija zauzima izuzetno značajno mesto, ne samo zato što se radi o vrlo ukusnom piću, nego i zato što se upravo šljivovica rakija koristi u toku važnih događaja. Njome se nazdravlja na slavama, venčanjima i krštenjima, ali istovremeno služi i da se popije za pokoj duše. A osim toga, šljivovica rakija i to ona domaća se uglavnom koristi i kao svojevrsno tradicionalno lekovito sredstvo. Rakijom se ispira grlo kada boli, a stavljaju se i obloge od rakije na određene delove tela po potrebi, jer se veruje da domaća rakija ima gotovo magijsku moć.

Uz sve to, tradicionalni početak dana u srpskim selima podrazumevao je i čašicu rakije od šljiva, kao i slatko, hladnu izvorsku vodu i rakiju. Pojedini domaćini su imali običaj i da se šljivovica rakija uvek nađe na njihovom stolu, prosto zato da bi pre ručka popili jednu čašicu, kako bi na taj način otvorili apetit.

Kako je šljivovica rakija dobila naziv ?

Smatra se da termin rakija vodi poreklo od slične turske reči, a koja opet potiče iz arapskog. Reč „ arak “ se sa arapskog jezika prevodi kao znoj i vino.

Ipak, ovo su samo pretpostavke o poreklu naziva, a treba imati u vidu da se pojam „ raki “, za koji se smatra da potiče iz turskog jezika, može čuti na primer i u grčkom.

Sasvim logično, termin šljivovica vodi poreklo od reči šljiva, uzevši u obzir da je šljivovica rakija najčešće omiljeni tradicionalni srpski napitak, iako se generalno rakija može praviti i od drugih voćki, poput kajsija, dunja ili kruške, na primer.

Koje šljive se koriste za proizvodnju ove rakije ?

Uzevši u obzir da je šljiva najčešće viđeno voće na području Republike Srbije, te da je procenjeno da čak površinu od oko 150 hiljada hektara zauzima ova kultura, kao i da na području Srbije ima više od 40 miliona stabala šljive, to je nekako i logično da je šljivovica rakija najzastupljenija.

Prema podacima, ukupan rod šljive na godišnjem nivou u Srbiji je oko 450 000 tona. Posebno je zanimljiv podatak da čak oko 70 procenata ukupne proizvodnje šljive odlazi upravo na proizvodnju rakije od tog voća.

Pojedina domaćinstva u srpskim selima pripremaju rakiju na tradicionalan način, a ima i onih ljudi koji šljivu daju u otkup, pa se onda šljivovica rakija priprema industrijski.

Ne treba zaboraviti ni to da na kvalitet ovog napitka utiče i njegova starost. Iz tog razloga se i navodi da što je šljivovica rakija starija, ona je kvalitetnija. Upravo zbog toga mnogi srpski domaćini imaju običaj da sačuvaju nekoliko flaša domaće rakije od šljiva, pa da ih otvore na primer kada im se sin žen ili ćerka udaje, odnosno kada obeležavaju neki značajan događaj u porodici, tako da se mogu pohvaliti time koliko je kvalitetna njihova odstajala šljivovica.

Više je vrsta šljiva koje se koriste prilikom proizvodnje rakije, a sve u zavisnosti i od toga u kom kraju se proizvodi šljivovica rakija, odnosno koja sorta šljiva tu uspeva.

U većini slučajeva je to vrsta poznata kao Požegača, zatim šljiva Stenlejka ili Stenlej, kako se još naziva, te vrste koje su poznate kao Čačanska rana šljiva, Čačanska lepotica i Crvena ranka. Ipak, od vrste koja je poznata kao Crvena ranka i od šljive Požegače se po mišljenju mnogih priprema najukusnija, ali i najkvalitetnija, pa samim tim i vrlo tražena šljivovica rakija.

Vrsta šljive poznata kao Crvena ranka se još naziva i Šumadinka ili Darosavka, a u nekim krajevima i Crvenjača i Ranovača. Iako ima sitniji plod, on je izuzetno punog ukusa, a uz to je ova vrsta i jedna od najrasprostranjenijih u našoj zemlji.

Što se tiče vrste šljive poznate kao Požegače, u određenim krajevima nazivaju je i šljiva Madžarka. S obzirom na to da se radi o vrsti šljive koja nije tako naročito zastupljena na teritoriji naše zemlje, a uzevši u obzir da su njena stabla bila zahvaćena virusom šarke prethodnih nekoliko decenija, te da se radi o plodu, koji je odličan za proizvodnju rakije, to je i sasvim jasno zbog čega se šljivovica rakija pripremljena od Požegače, odnosno Madžrke ubraja među možda i najkvalitetnije na području naše zemlje.

Kako se proizvodi šljivovica rakija ?

Kao što svaka domaćica u Srbiji ima najbolji recept za srpsku sarmu, tako isto i gotovo svaki domaćin širom naše zemlje zna kako se na najbolji mogući način proizvodi šljivovica rakija. Ipak, nema sumnje da je za kvalitet ovog napitka podjednako važno i koja sorta šljive se koristi.

U principu, najbitnija je alkoholna fermentacija, odnosno vrenje, uzevši u obzir da se destilacijom fermentisane komine, odnosno soka šljive ili takozvanog kljuka sa najmanje 25% vol dobija rakija šljivovica. Zapravo se dobija sirova meka rakija jednokratnom destilacijom, a kasnije se vrši i dvostruka destilacija sa 40 do 4 5% vol, kako bi tako pripreme pripremljena rakija mogla da bude stavljena u promet.

A što se samog postupka pripreme ove vrste rakije tiče, na prvom mestu je potrebno ubrati plodove određene sorte šljiva, a potom ih oprati i usitniti. Pošto se pripremi takozvana komina od usitnjenih plodova odabrane sorte šljive, potrebno je da se pristupi procesu fermentacije, a zatim i destilacije takozvanog kljuka.

Posle toga sledi odležavanje rakije i to su upravo osnovne operacije koje dovode do toga da nastane ukusna šljivovica rakija.

Ne samo da odabir odgovarajuće sorte šljive igra značajnu ulogu u kvalitetu rakije, nego i to da li proizvođači dodaju šećer ili ne, ali je vrlo bitno i koji se to sudovi koriste prilikom proizvodnje rakije. Upravo o svemu tome domaćini i vode računa kako bi njihova šljivovica rakija bila ukusna i kvalitetna.