уторак, 6. септембар. 2011. 12:09

Azijska bubamara je u Srbiju stigla pre dve godine kada se pojavila na Fruškoj gori, zatim je uočena u zapadnoj i južnoj Srbiji, a sada je ima svuda. Osim značajnog smanjenja biljnih vaši, pojava azijske bubamare je posmatrana kroz prizmu još dva događaja: invazije na domaćinstva i efekte na pravljenje vina.

Čuđenje i nevericu je izazivalo posebno to što su se skupljale u garažama, na kućama, šupama i drveću. Neobično česti i veliki rojevi bubamara su predstavljani kao osvajački pohod bubamara, specijalan uvoz iz Kine, labaratorijski mutanti, ekološka katastrofa. Stručnjaci entomolozi kažuda je to normalno ponašanje azijskih bubamara u jesen dok se roje pred hibernaciju. Za razliku od domaćih bubamara ulaze u kuće jer ih privlače osunčane, svetle i tople površine. Visoke temperature poslednjih godina su uzrokovale povećan broj biljnih vaši a pošto su one glavna hrana bubamarama, to je i broj gošći iz Azije uvećan.

Predator biljnih vaši izuzetnog apetita

Bubamare (Coccinelidae) se ubrajaju u najvažnije insekte predatore tako da bubamara predstavlja pravu sreću za poljoprivrednika, jer kao predator biljnih vaši omogućava smanjenje upotrebe insekticida. Odrasli oblik (imago) i larva hrane se lisnim i štitastim vašima, štetnim grinjama, jajima i larvama drugih insekata, često jedu i svoje manje i slabije srodnike. Ipak, glavna hrana bubamara su lisne i štitaste vaši. Neke bubamare jedu i grinje crvenog pauka. Lisne vaši se kreću vrlo polagano i ne mogu se braniti tako da ih bubamare lako ulove. I najmanja larva bubamare napašće vaš čak i kad je ova tri puta veća od nje: zariće u nju svoje sićušne čeljusti i potpuno je isisati. Vrlo su proždrljive, dnevno pojedu i do 600 vaši. Zbog toga ih nikako ne treba uništavati. Zahvaljujući svom ogromnom apetitu larva azijske vrste bubamare poješće za 4-5 nedelja deset puta više hrane no što je sama teška. Tek kad bude velika 1,5 cm larva može da se učauri u lutku. Pre toga poješće najmanje hiljadu biljnih vaši. Ako želite da privučete u svoju baštu prirodnog neprijatelja biljnim vašima onda je poželjno da imate zasađenu lavandu jer ona privlači bubamare.

Bubamara ima oko 4200 vrsta, rasprostranjene su svuda po svetu, najviše na području umerene klime. Od svih kontinenata Evropa je možda najsiromašnija: ima samo 80 vrsta. Najpoznatija je crvena bubamara koja na krilima ima sedam crnih tačkica i čije je latinsko ime Coccinella septem punctata. Većina njenih srodnica takođe su lepih i živih boja s tamnim, najčešće crnim pravilnim tačkama. Ali nisu sve bubamare išarane, postoje i one čija su krilca crna a tačkice crvene, žute ili narandžaste. Jedna vrsta ima na svom crnom oklopu samo dve crvene tačke. U prirodi, crno, crveno i narandžasto su upozoravajuće boje koje govore drugim životinjama ili insektima da to nije pravi izbor za ručak.

Kad je bubamara u opasnosti brani se tzv. refl eksnim krvarenjem, tj. ispušta krv (hemolimfu) iz nožnih zglobova. Ta “krv” sadrži kokocinelin koji odbija većinu ptica i mrava. Kad ih nađete u kući, ne bi ih trebalo ubijati mehaničkim putem, preporuka je da se izbrišu lagano metlom ili usisivačem kako bi se izbegao eventualno nastanak hipoalergenih reakcija kod osetljive populacije ili osoba sa oslabljenim imunitetom. Moguće su iritacije oka ili astmatični napadi, iako u poslednje dve godine među ljudima nisu registrovane slične alergene reakcije.

Na veliki broj bubamara nailazimo u zapuštenim vrtovima, zaštićenim nasadima i neobrađenim površinama, gde ima mnogo kopriva i drugog samoniklog bilja jer tamo u izobilju ima biljnih vaši koje su bubamarama glavna hrana. Prezimljavaju na mestima gde nema opasnosti od mraza, ispod biljnih ostataka, kore ili zemlje. Na smanjenje populacije bubamara utiču niske temperature kao i nedostatak hrane u proleće. U poslednje vreme, na smanjenje populacije domaće bubamare utiče proždrljivost azijske bubamare.

Harmonia- invazivana vrsta

Vrsta Harmonia axyridis se nalazi na spiskovima najnepoželjnijih organizama Evrope i Severne Amerike. Zbog svoje velike efi kasnosti u suzbijanju lisnih vaši je preneta iz Azije u Severnu Ameriku i Evropu. Međutim, posle kratkog vremena je pokazala svoje drugo lice. Ova vrsta toliko efikasno suzbija lisne vaši, da druge bubamare ostaju bez hrane. Harmonia ima veoma promenljive crne pege na crvenim krilima, a ono što je karakteristično je crnaW ili M šara na beloj glavi. Dodatni problem je što se ponekad hrani i larvama drugih bubamara koje su na nekoj teritoriji odomaćene. Takođe, krajem leta i tokom jeseni ona se ponekad hrani i zrelim voćem i grožđem. Ako ove bubamare uđu u preradu vina, zbog alkaloida koje imaju u sebi, vino gubi kvalitet. Kao jedno od pogodnih mesta za skupljanje radi prezimljavanja se navode upravo grozdovi grožđa. Takve grozdove obavezno treba odvojiti i ne stavljati ih u preradu jer je moguće da je harmonia, dok ste je stresali sa grozda, već ispustila kokocinelin koji će se svakako odraziti na ukus vašeg vina.

Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši. Biološka zašitita od štetočina se sastoji od upotrebe nekog korisnog za suzbijanje štetnog organizma. Biološka zaštita ima posebno veliku prednost pri zaštiti povrća gde primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja ima i najveće nedostatke (ostaje u tragovima u namirnicima). Ova prednost je posebno očita u zaštićenom prostoru. Međutim, neočekivano, azijska bubamara se adaptirala na život van plastenika jer se dobro prilagođava različitim uslovima sredine, različitoj hrani, temperaturi i vlažnosti. Iako je registrovana tek prošle godine na Fruškoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domaću koja, kao i svuda u Evropi, postaje ugrožena. U toku samo jedne godine ova bubamara se proširila na oko 70 % teritorije Srbije.

Različiti morfološki oblici

Azijska bubamara se razlikuje od domaće po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama – od crne do jarko crvene, nema neki određeni raspored šara na leđima kao evropska, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem. Kad vidite jednu, budite sigurni da sledi još mnogo njih jer odrasle jedinke ispuštaju feromon koji privlači ostale bube i tako u roju traže odgovarajuće mesto za hibernaciju. Živi tri godine za razliku od domaće čiji je životni vek godinu dana.

„Ako ih nađete u kući, najbolje je da ih usisate kako ne bi iza sebe ostavile žutu tečnost koja smrdi i ostavlja fleke. Nemojte da strahujete da će vam oštetiti nameštaj ili tkaninu, jer se hrane isključivo vašima. Ne razmnožavaju se u kućama. Međutim, vrlo je verovatno da će se u jednom odabrani dom vratiti i sledeće jeseni“, govori profesorka Olivera Petrović Obradović sa katedre ze entomologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Pretnja prirodnoj ravnoteži

„Početkom 21. veka harmonija se proširila u severozapadnu Evropu, gde je od 2000. godine do današnjih dana registrovana u većini zemalja regiona. U Nemačkoj je zabeležena 2000. godine, u Belgiji 2001. i u Holandiji 2003. godine“, o njihovoj rasprostranjenosti i otpornosti govori i profesor Rageb Taldži sa katedre za entomologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Tokom 2004. godine, kao invazivna vrsta, brzo se širila u Francuskoj i naselila veći deo njene teritorije. Iste godine, preko severne Francuske, stigla je i u Veliku Britaniju, da bi 2007. godine dospela i do Skandinavije. Najzad, 2008. godine registrovana je i u jugoistočnoj Evropi, tačnije na Fruškoj gori, a zatim su njeno prisustvo potvrdili u Hrvatskoj i Mađarskoj. Upravo ta činjenica, da zauzima široko prostranstvo od Sibira do južne Kine, najmanje u 17 zemalja, doprinela je da ova vrsta bude otpornija na temperaturna kolebanja tako da se lako prilagođava novim uslovima sredine.

„Azijske bubamare su agresivne I proždrljive“, govori profesorka Olivera Petrović Obradović. „Jedu hranu kojom se hrane i domaće bubamare, a jedu i njihove larve. U Evropu su uvezene da bi bile korisne, ali sada uništavaju ravnotežu u prirodi. Korist od njih u Srbiji može da bude u tome što ćemo za nekoliko godina imati manje biljnih vaši, ali nikako ne valja što jedu naše bubamare. Svetski stručnjaci rade na pronalaženju načina da se njihov broj smanji tako što se istražuju prirodni neprijatelji ovih bubamara, ali njih je za sada malo. Otporne su na biljne bolesti i parazite. Eventualno, mogu da se iskorene tako što će ih pojesti ptice, napasti i uništiti virusi ili bakterije koje napadaju insekte jer je većina hemijskih preparata koji se koriste na otvorenom polju visoko selektivna prema najvećem broju korisnih insekata uključujući i oprašivače i bubamare“ – zaključuje profesorka Petrović Obradović.