уторак, 6. септембар. 2011. 13:09

Nema vinogradara ni vinara kome nije poznato čuveno francusko vinogorje i vina iz Bordoa. Upravo u tom kraju su francuski istraživači, profesor Milardet i Gayon, otkrili bordovsku čorbu. Prve zvanične rezultate o fungicidnom delovanju bordovske čorbe objavio je Milardet 1885. Od tada se bordovska čorba uspešno koristi bez značanijihž štetnih posledica, a može se i ubuduće očekivati njeno uspešno korišćenje. Samo dve godine od otkrića, bordovska čorba je postigla izvanredan uspeh u suzbijanju plamenjače vinove loze. Danas se bordovska čorba koristi širom sveta za suzbijanje preko 50 biljnih bolesti na oko 46 različitih biljnih vrsta. Istraživanjima je utvrđeno da bordovska čorba u odnosu na druge bakarne preparate ima prednost, između ostalog i zbog izražene postojanosti.

Fungicid i baktericid

Bodrovska čorba je izvanredan fungicid i baktericid koji se više od sto godina koristi za suzbijanje nekih ekonomski značajnih bolesti voćaka, vinove loze, povrtarskih i ukrasnih biljaka. Njena sposobnost da dobro prijanja za tretirani objekt, tj. da se sporije spira, omogućuje da se primenjuje u jesen i rano proleće kada ima obilje padavina i kada su drugi fungicidi manje efikasni. Posebno je značajno što se bordovska čorba može koristiti u jesen posle opadanja lišća gajenih biljaka. Da bi se sprečilo njeno fitotoksično delovanje bordovska čorba se u proleće, posle kretanja vagetacije, može koristiti u nižoj koncentraciji nego u jesen. Primena bordovske čorbe pri visokim temeperaturama može prouzrokovati žućenje i opadanje lišća. Do ožegotina na listu tretiranih biljaka može doći ako padne kiša neposredno posle tretiranja.

Takođe, fungicidi sa vezanim bakrom (trobazni bakar-sulfat, bakar oksihlorid, baker oksisulfat, bakar hiroksid) koriste se za suzbijanje nekih bolesti koje se suzbijaju bordovskom čorbom. I dok se fungicidi sa vezanim bakrom mnogo lakše pripremaju, oni ne mogu da podnesu vremenske uslove (veće padavine) koje može bordovska čorba. Fungicidi sa vezanim bakrom se više primenjuju u proleće, pošto se prekine mirovanje biljaka, tj. kad krene vegetacija i pojave se prvi nežni listići. Da bi bili efi ksni u suzbijanju nekih patogena kao što je prouzrokovač kovrdžavosti lista breskve (Taphrina deformans), fungicidi sa vezanim bakrom moraju imati najmanje 50% bakra u preparatu. Efikasnost bordovske čorbe i fungicida sa vezanim bakrom je uslovljena dobrom pokrovnošću tretiranih biljaka (“kupanje”).

Prednosti i nedostaci

Korišćenje bordovske čorbe u zaštiti bilja ima svojih prednosti i nedostataka. Od prednosti ističu se sledeće: dobra prijemčivost za biljku; nije skupa; širok spektar delovanja i sigurnost pri rukovanju.

Kako se priprema bordovska čorba?

Za 100 litara 1% bordovske čorbe potrebno je:

1 kg bakar-sulfata (plavi kamen)

0,4 kg negašenog („živog“) kreča ili

1,2 kg gašenog kreča ili 1kg hidratisanog kreča

Od 100 l vode iz bureta se odvojii 20 l, od čega se u 10 l vode zagasi 0,4 kg negašenog („živog“) kreča ili se doda 1,2 kg gašenog kreča (u vidu paste), ili 1 kg hidratisanog kreča. U drugih 10 l se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno uz mešanje i sipa se u bure sa preostalom vodom da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi češći slučaj). Doduše, ništa posebno se neće desiti ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u krečno mleko, jedino se takva čorba brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta. Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko, uz mešanje. Kada se to završi, čorba je spremna za upotrebu.

Bordovska čorba se koristi sveže pripremljena, odmah posle prpipreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim, čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 g šećera na 100 litara čorbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost nekoliko dana.

Preko 50 godina bordovska čorba je bila jedini fungicid za zaštitu sve dok nisu otkriveni prvi organski fungicidi. Stoga se u svetu i kod nas bordovska čorba masovno koristila u zaštiti vinove loze od plamenjače. Pređašnja velika državna imanja su svojevremeno pravila velike bazene u kojima se pripremala bordovska čorba. Bio je to težak i naporan posao koji je iziskivao mnogo radne snage. I danas tih velikih betonskih bazena ima u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni način pripreme bordovske čorbe, hemijska industrija je formulisala borovsku čorbu kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska čorba S-20, Bordovska čorba WP-20 i dr. Nedostatak ovih industrijskih formulacija je što isprskani vinograd ne zadržava plavu boju (ne plavi se), što je slučaj sa ručno pripremljenom bordovskom čorbom zbog čega je naročito stari vinogradari izuzetno cene.

Stari način pripreme

Priprema bordovske čorbe je, za današnje poimanje dugotrajna, složena i traži iskustvo. Da bi se to olakšalo, može se unapred, za celu godinu, pripremiti “osnovni rastvor” plavog kamena i “osnovna suspenzija” krečnog mleka.

Stari način pripreme bordovske čorbe se sastoji u tome što se prethodno priprema “osnovna suspenzija” krečnog mleka i “osnovni rastvor” bakarsulfata (plavog kamena) koji se mešaju sa vodom neposredno pre preskanja. Ovo je dobar način pripreme kada se prave male količine bordovske čorbe, za male posede. Glavni razlog za slabije korišćenje ručno pripremane bordovske čorbe je upravo poteškća oko njene pripreme. Kada bi se osnovni rastvori ranije pripremili, recimo tokom zime, kada ima manje posla, bordovska čorba bi se mnogo više koristila u zaštiti bilja.

Pripremanje osnovnog rastvora bakar-sulfata (plavog kamena): u plastičnoj posudi rastvoriti1 kg plavog kamena u 10 l vode (količina plavog kamena i vode može biti proporcionalno povećana, zavisno od potrebe). Osnovni rastvor plavog kamena se može čuvati neograničeno u zatvorenom plastičnom ili staklenom balonu. Osnovna suspenzija krečnog mleka: u drugoj plastičnoj posudi, u 10 l suspenduje se (“rastvori”) se 0,4 kg negašenog “živog” kreča (nabavlja se na pijacama), ili 1,2 kg gašenog kreča (paste), ili 1 kg gašenog (hidratisanog kreča, nabavlja se na stovarištu građevinskog materijala). I ova mešavina može biti prethodno pripremljena i neograničeno čuvana u zatvorenom plastičnom balonu. Unapred pripremljeni “osnovni rastsvori” plavog kamena i krečnog mleka u velikoj meri olakašavaju i ubrzavaju pripremu bordovske čorbe za prskanje. Oba pripremljena “osnovna rastvora” obeleže se etiketom, dobro zatvore i čuvaju van domašaja dece.

Kada se ukaže potreba za tretiranjem, 10 litara “osnovne suspenzije” krečnog mleka sipa se u posudu sa 80 l vode i intezivno meša. Potom se mešavini (80+10) dodaje 10 l “osnovnog rastvora” plavog kamena tj. bakar-sulfata (80+10+10 =100) i dobro meša. Time je dobijeno 100 l 1% bordovske čorbe koja se može koristiti. Ako se želi pripremiti jača bordovska čorba, na primer 1,5% onda se sve napred pomenute količine plavog kamena i hidratisanog, “živog” ili gašenog kreča povećavaju za 50%. Tokom tretiranja, prskalicu treba povremeno promućkati da se čorba ne bi taložila.

Koje bolesti/patogene suzbija bordovska čorba?

Bordovska čorba se koristi za suzbijanje uzročnika mnogih bolesti, kako voćaka tako I vinove loze. Ona se može koristiti za suzbijanje uzročnika monilioze koštičavih voćaka (šljiva, breskva, kajsija, višnja i trešnja), pagavosti lišća i krastavosti plodova kruške (Venturia pirina), antraknoza, kestenjaste pegavosti maline (Didymella applanata) šupljikavosti lišća i krastavosti plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka (Stigmina carpohpilla), korvdžavosti lišća breskve (Taphrina deformas), rogača šljive (Taphrina pruni), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške (Erwinia amylovora), drugih bakterioza voćaka (Pseudomonas spp., Xanthomonas spp.), ekskorioze vinove loze (Phomopsis viticola) eutipoze vinove loze (Eutypa lata) i drugih bolesti.

Bordovska čorba u organskoj proizvodnji

Bordovska čorba se dugo i veoma uspešno koristiti bez štetnih posledica za spoljnu sredinu, i stoga se smatra pogodnom za korišćenje u organskoj proizvodnji gajenih biljaka. Njena upotreba je dozvoljena od strane mnogih organizacija koje vrše sertifikaciju proizvodnje organske hrane. Obzirom da je protekli period prošao baz štetenih posledica na životnu sredinu, veruje se da će još dugo ostati u primeni, bez obzira na pojavu novih savramenih fungicida.

prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun