четвртак, 13. октобар. 2011. 09:10

Nikada folijarna đubriva ne mogu da zamene osnovna đubriva i ishranu biljaka preko zemljišta. Folijarna đubriva se isključivo koriste kao dopunska, komplementarna i kao adjuvanti u dobrom programu ishrane biljaka preko zemljišta i u održavanju poboljšane zdravstvene kondicije u stresnim uslovima (oštećene biljke od mraza, grada, suvišnih voda, oštećenja od insekata, bolesti, štetočina) i u periodu cvetanja i plodonošenja (plod, klas, bobica, mahuna, gomolj). U ovom periodu potrebe biljaka su veće u ishrani nego što korenov sistem može da obezbedi hraniva, čak i kada je višak đubriva ili hranljivih elemenata prisutan u zemljištu. Folijarna đubriva se koriste kada se predvidi nedovoljna ishrana ili se pojave prvi simptomi nedostatka nekog makro ili mikro elementa. Mikrohranivi sprej balansira ishranu azotom, fosforom i kalijumom u kombinacijama sa mikroelementima. Helatni oblik omogućuje biljci da bolje apsorbuje, translocira i asimilira mikrohraniva sa većom efikasnošću i profitabilnošću. Oštećenim biljkama omogućuju normalan razvaj ako su oštećene od bolesti, insekata, pescida, hladnoće, grada ili suše. U takvim slučajevima su prva pomoć posle oštećenja, a u cilju održavanja životne i zdravstvene kondicije, čak i kod useva bez nade za regeneraciju, ostvaruju se dobri rezultati ako se preduzmu sledeće mere:

1.Zaštititi usev sa dobrim antiseptikom ili bolje rečeno fungicidom,

2.Bandažirati rane sa dobrim omotačem ili oblogom smolastih materija (Nu-film 17, Vapor Gard) ili drugim materijama koje zadržavaju, produžuju i povećavaju vek pesticidima (insekticidi, fungicidi) i folijarnim đubrivima uz istovremeno sprečavanje evapotranspiracije (antitranspiranti)

3.Istovremeno usev prihraniti sa 2-6 kg/ha NPK koji sadrži neophodne mikroelemente (Nutrileaf 60, 3-10 kg/ha ili druga).

U ovakvim slučajevima koriste se vodorastvorljiva i visokokoncentrovana folijarna đubriva (NPK=20:20:20, 30:10:10, 4:2:41, 12:50:8) za odgovarajuće useve i sa odgovarajućim pesticidima i okvašivačima. U more folijarnih đubriva (Fertilin, Murtonic, Morton, Ferticare, Folicare, Polyfeed, Multi KZn, Polyamin 50 aminokiseline, Bonus NPK Haifa folk energy, Drin, Oligogreen, Cinkuran 50 Zn, sequestren 138 Fe) treba odabrati pravo. Vrlo je važno da se istovremeno azot nalazi do 60% u nitratnom obliku, 50% amonijačnom i u obliku amidnog ili vodenog rastvora ureje do 10%. Fosfor se obezbeđuje preko pristupačne ili dostupne fosforne kiseline, a kalijum preko rastvorljivog kalija iz potaše (K2O). Ovakva đubriva moraju obavezno da sadrže mikroelemnte u obliku MgO-0,05%, Cu-0,06%, F2O3- 0,15%, MnO- 0,07%, ZnO-0,07%, MoO-0,001%, B2O3-0,01%), kao i da je iznos teških metala ispod maksimalno dozvoljenih količina. Maksimalni iznos hlora ne sme da prelazi 0,025%. 

Ovakva folijarna đubriva su visokoefikasna i brzo delujuća što se odražava na povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda. Folijarna prehrana u pravom momentu je do sedam puta delotvornija od ishrane preko korena. Primena folijarnih đubriva sa herbicidima vezana je za faze razvoja biljaka, dok su etape organogeneze manje značajne za efikasnost folijarnih đubriva, ali su zmnačajne za kvantitet i kvalitet proizvoda. U suprotnom, pri nepravilnom korišćenju dolazi do smanjenja prinosa i stvaraju se nepotrebni troškovi primene.

Nepotrebno je korišćenje folijarnih đubriva u ranim fazama razvoja (pre cvetanja i formiranja plodova) ili kod nekih genotipova dok je usev pod stresom ili ne raste pravilno, te potencira intenzivni vegetativni rast i dovodi do smanjenja prinosa i tržišne vrednosti proizvoda. Slično se dešava i kasnom primenom kod nekih biljnih vrsta ili sorata(posle cvetanjai plodonošenja), izuzev u stresnim uslovima, jer izazivaju zakašnjenje u sazrevanju ili prouzrokuju slabiju obojenost i grubost plodova, što uslovljava slabiji kvalitet proizvoda.

Dodatkom adjuvanata i antievapotranspiranata (Nu-film, Vapor Gard) značajno se povećava efikasnost folijarnih đubriva u biljnoj proizvodnji, a dodatkom insekticida i fungicida, pored povećane efikasnosti, ostvaruje se ekonomičnost i profitabilnost primene. U kontrolisanim uslovima i staklarama folijarna đubriva se mogu primeniti u svako doba dana ali u odabranim i tačno definisanim dozama primene.

Folijarna đubriva su uobičajeno kompatibilna sa najčešće korišćenim pesticidima, adjuvantima, okvašivačima, lepljivim materijama, uljima, te sredstvima za proširenje spektra delovanja i dužine trajanja hraniva. Ne smeju se mešati sa sredstvima za zimsko prskanje voćaka i vinove loze, dinitro jedinjenjima, krečnim sumporom ili u spreju sa krečom i visoko alkalnim materijama. 

U ratarskim kulturama (pšenica, kukuruz, soja, šećerna repa) koriste se u količini 2-3 kg/ha NPK u cilju povećanja rasta i prinosa. Potreba su 1-5 tretiranja/vegetacije, u zavisnosti od tipa đubriva, useva i sezone. Jedna aplikacija kod žitarica vezana je za rast stabljike i u kombinaciji sa herbicidima za suzbijanje korova. Kod krompira se preporučuju veće količine, 3-6 kg/ha NPK, radi poboljšanja boje lišća i krtola, smanjenja krastavosti i povećanja broja i veličine gomolja. Naglasak je na primeni kod mladih biljaka i tokom oprašivanja svakih 7-10 dana, sa posebnim naglaskom u vremenu formiranja krtola, u periodu od 30 dana. Folijarna đubriva kod krmnih i kultura za proizvodnju sena (lucerka, detelina, eksparzeta, trave) stimulišu porast i bujnost biljaka. U zavisnosti od željenog porasta, preporučuju se količine 2-4 kg/ha NPK, na svakih 7-10 dana, u periodu do skidanja otkosa. Kukuruz šećerac izvrsno reaguje, ako se folijarna đubriva primene tri puta/vegetacije u dozi 2-3 kg/ha NPK, u periodu od metlčenja i svilanja do ostvarenja reprodukcionog ciklusa. Međutim, ako su biljke kukuruza pod stresom u vremenu oprašivanja, potrebno je izvesti dodatnu aplikaciju sa 6 kg/ha NPK, u vremenu početka izbacivanja polena.

Folijarna đubriva nalaze široku primenu u duvanu. U lejama za proizvodnju rasada se koriste prilikom zalivanja uz dodatak 1,5 kg/ha NPK u 400 litara vode. U polju se takođe nastavlja sa primenomvodorastvorivljivih đubriva, pogotovu u periodima visokih ispiranja izazvana čestim i velikim količinama padavina. Koriste se u količini 3-6 kg/ha NPK na svakih 10-14 dana u vidu folijarnih prskanja, s tim što se broj tretmana vezuje za boju lišća i intezitet porasta strukova duvana.

Veliku primenu folijarna đubriva nalaze u proizvodnji semenskih useva (semenska lucerka, šećerna repa, kukuruz, suncokret, detelina, salata, mrkva, spanać i dr) radi poboljšanja porasta i povećanja prinosa. Koriste se u količini 2-6 kg/ha NPK neposredno pred formiranje glavice cvasti ili metlice kd kukuruza. Stimulacija rasta i povećanje prinosa se ostvaruje sa 1-2 aplikacije pre plodonošenja i kasnije u intervalu 7-10 dana. 

Široku primenu folijarna đubriva nalaze u povrtarstvu. Tako se u celeru, kupusu, kelju, karfiolu, spanaću i brokoliju koriste kao startna rešenja, u vremenu presađivanja (2,5-3 kg/ha NPK u 400 litara vode). U polju se koriste za folijarnu ishranu ili prihranjivanje (2,5-3 kg/ha NPK) neposredno po zasnivanju useva, odnosno 3 nedelje iza presađivanja, pa do kraja sezone, zavisno od vremenskih uslova i vigora useva. Uobičajena su tri do šest tretmana tokom sezone, a u intervalu oed 7-10 dana.

U paradajzu, paprici i plavom patlidžanu koriste se u količini 3kg /ha NPK svakih 5-7 dana, u periodu cvetanja i fomiranja plodova, sa ciljem da se reducira opadanje cvetova, poboljša oprašivanje i spreči formiranje izobličenih oblika i lošeg izgleda plodova tzv “mačji izgled”.

U pasulju i grašku tretiranja počinju od pojave prvog cveta, preko formiranja mahuna i zrna, u količini od 3 kg/ha NPK. Analogno tome vodorastvorljiva hraniva se koriste u dozi od 3-6 kg/ha NPK i kod ostalih povrtarskih useva, kada su biljke stare 3-4 sedmice. Tretiranja se nastavljaju i kasnije, nakon 7-10 dana ili po potrebi, a u zavisnosti od etape orgnogeneze biljaka.

Kod krastavca postoje dva perioda primene folijarnih hraniva. U prvom periodu sa primenom se počinje 10 dana iza nicanja u količini 1,5-2 kg/ha NPK. Prskanja se nastavljaju svakih 5-7 dana do cvetanja i tu prestaje primena sve do formiranja prvog ploda. Odavde sledi drugi period, od formiranja prvog ploda, kada se folijarna đubriva primenjuju 3-5 kg/ha NPK sedmično, pa do kraja plodonošenja.

Folijarna đubriva se slično koriste i na poljima pod lubenicama, dinjama i tikvama, s tim što prva primena počinje sa pojavom prvoga lista. U prvim fazama moraju se izvesti 3-4 tretmana u inervalu 5-7 dana. Druga faza počinje od formiranja prvog ploda i traje do završetka plodonošenja (3kg/ha NPK).

Primena visokokoncentrovanih i visokorastvorljivih đubriva tesno je povezana i najčešće u kombinacijama sa svim mikroelementima (zavisno od useva) i sa pesticidima za zaštitu povrtarskih kultura. U proizvodnji rasada, primena folijarnih đubriva počinje sa pojavom pravog lišća. Aplikacije na lisnatom povrću počinju posle presađivanja ili u fazi prvog lista. Prskanja se ponavljaju posle 7-10 dana, zvisno od potrebe, a u kombinacijama sa insekticidnim i fungicidnim programom zaštite useva. Poželjno je izvesti 4-5 aplikacija posle rasađivanja i u fazama porasta biljaka do plodonošenja kod paprike, paradajza, plavog patlidžana i dinja. Pihranjivanja se nastavljaju nakon formiranja plodova. 

U voćarskim kulturama, folijarna đubriva sa mikroelementima se koriste u količini od 0,2-1%, u sezoni punog porasta, za poboljšanje bujnosti stabala i voća, u plodonošenju i u nepovoljnim ili stersnim uslovima za razvoj voćarsko-vingradarskih kultura. Mogu se primeniti u kombinacijama, istovremeno i blagovremeno u povoljnim uslovima sa skoro svim fungicidima i insekticidima. Potrebno je 3-5 aplikacija u sezoni rasta, pri čemu se pažnja usmerava bna više detalja kod pojedinih vrsta ili sorata. Na drvenastom voću ( jabuka, kruška, šljiva, kajsija, breskva, višnja, trešnja, badem, maslina, smokva), gde je voćna boja izražena (Delišes, Jonatan, Stanlay i dr.), a sazrevanje prolongirano azotnim đubrivima, ne smeju se koristiti folijarna đubriva u kasnijim fazama razvoja i neposredno pred sazrevanje. U sklopu insekticidnog i fungicidnog programa potrebne su 2-4 aplikacije tokom sezone, počevši rano u sezoni rasta, a ostale tretmane izvesti po potrebi. Kod grejpfruta i kivija primene su vezane prvenstveno za fazu cvetanja i formiranja plodova. na ukrasnom bilju ova đubriva se koriste u svim stadijumima, izuzev cvetanja.

Pri tretiranju vinograda, malina, kupina, borovnica, smokava, badema, ogrozda i ribizla, folijarna đubriva se mogu koristiti u kličini 2-3kg/ha NPK u određenim fazama vegetativnog rasta i plodonošenja ili ako je potrebno da se poboljša osobina vina i sokova, poveća šećer u plodovima ili vegetativni porast lastara u ranijim fazama i fazama punog porasta.

U jagodama se primenjuju u količinama 3-6 kg/ha NPK s tim da prva aplikacija počne sa pojavom prvih pupoljaka u rozeti biljke kod etabliranih zasada. Od tog momenta, treba izvesti tri ili više aplikacija u intervalima od 7-10 dana i sa korišćenjem folijarnih đubriva apotekarske čistoće, bez hlora i teških metala ali sa sadržajem koji ne prelazi, maksimalno dozvoljene granice ( Nuti Leaf 60). Kod jagoda u osnivanju početi prskanje 4 nedelje iza rasađivanja ili u fazama pravog lića. Tretmani se ponavljaju nakon 20 dana, s tim što su potrebne 2-3 aplikacije u ranoj sezoni porasta.

U visokorazvijenim zemljama, folijarna đubriva nalaze široku primenu u prozvodnji trava, busenja na livadama, golf terenima, pašnjacima i za melioraciju livada, pašnjaka, ruderalnih staništa, kao na fudbalskim terenima i ruralnim poljima za piknike.

Prisustvo biureta u folijarnim đubrivima izaziva fitotoksičnost i oštećenja na mladim biljkama, lišću i cvetovima. Breskva i limun su posebno osetljivi. To je osnovni razlog da se u voćarsko-vinogradarskm i na povrtarskim kulturama primenjuju folijarna đubriva bez hlora i nečistoća. Hlor menja ćelijski pitisak i snižava pH u biljkama, što ima za posledicu fitotoksične pojave, loš kvalitet i smanjeni prinos.

Folijarna đubriva omogućuju biljkama u stresnim situacijama ili na siromašnim zemljištima da usvoje potrebne količine hraniva koja nisu dostupna korenu preko zemljišta. Mlađe lišće usvaja brže hraniva od starijeg, pogotovu na višim temperaturama, ako je pH lišća niži ili ako se radi o apsorbovanju mikroelemenata (1 kilogram cinka iz preparata cinkurana ima isti efekat kao 12 kg cinkaapsorbovanog korenom iz zemljišta). analogno tome, 1 kg fosfora iz helatnih folijarnih đubriva odgovara količini od 20 kg fosfora iz zemljišta.

Na kiselim zemljištima su praktično nedostupna osnovna hraniva (N, P, K, Ca, Mg, S) ili visoka rastvorljivost gvožđa i mangana izaziva fitotoksične pojave, što omogućuje folijarnim đubrivima da budu komplementarna i dopunska ishrana biljaka u sklopu integralne proizvodnje i zaštite useva. Većina biljaka najbolje uspeva pri pH od 6-7, jer su svi hranjivi elementi pravovremeno dostupni biljkama ( osnovna i sekundarna hraniva, mikroelementi). Pri pH većoj od 7, nedostupni su ili biljke slabo usvajaju P, Zn, Cu, Fe, B i Mn. Na suviše peskovitim zemljištima, osnovni sastojci su van zone korena, te ih biljke ne mogu apsorbovati, posebno azot.

Na plavljenim, teško glinovitim i zemljištima sa velikom količinom biljnih ostataka sa preduseva, kiseonik je van zone korena useva, te su mu umanjene mogućnosti da usvaja potrebne hranljive materije ili da ih pravilno apsorbuje. Tipičan primer je ova godina i štete koje će nastati na pšenici u Vojvodini. Prevelika primena mineralnih đubrivapreko zemljišta stvorila je od visokoproduktivnih parcela siromašna zemljišta sa visokim sadržajem soli. Na takvim tlima, ova đubriva stimulišu prirast, poboljšavaju kvalitet i kvantitet plodova i pomažu biljkama da prebrode stresne periode u suviše vlažnim, suvim, toplim i hladnim periodima tokom vegetacije.

Folijarna đubriva sa mikroelementima se primenjuju prskanjem. U prskalici se dodaju kada je rezervoar napunjen vodom do polovine. Mešanje u prskalici je obavezno u cilju povećanja brzine rastvorljivosti i ujednačenosti rastvora. U slučajevima kada je voda hladna, treba sačekati da se proizvod potpuno rastvori i homogenizira, a potom dodati pesticide ili aditive. Oprema za raspršivanje treba da bude podešena i testirana za primenu folijarnih đubriva, a tretiranja treba izvesti u odgovarajućim fazama razvoja biljaka i u povoljnim vemenskim uslovima.

Metali (Fe, Zn, Mn, Cu, Mg) koji nisu helatizovani, u rezervoaru prskalice reaguju sa fosfatimai dolazi do taloženja, smanjenja akltivnosti pesticida, nekompatibilnosti i začepljenja mlaznica. To je razlog da se koriste folijarna đubriva sa EDTA umesto limunske kiseline za helatizaciju. Koriste se u obliku visokokoncentrovanih rastvora iz vazduha i sa zemlje, pri čemu ne dolazi do začepljenja mlaznica. U rezervoaru se stvara puferski rastvor koji štiti ostale supstance osetljive na promenu pH vrednosti. Zbog malog indeksa soli, takva folijarna đubriva su pogodna i bezbedna za aplikaciju folijarno i sistemom za navodnjavanje “kap po kap”.

Folijarna đubriva koja ne sadrže hlor i teške metale mogu se koristiti svake sedmice na biljnim proizvodima koji se mogu odmah jesti ili se prodaju na tržnicama (jagode, krastavac, paradajz, paprika, karfiol, spanać i sva ostala jestiva voća i povrća). To je doprinos poljoprivredi i nauci u sklopu kreacije novih organizama, integralne proizvodnje i zaštite biljaka u okviru fitomedicine  pesticine. Pravilnom primenom helatnih i apotekarske čistoće folijarnih đubriva smanjuje se potrošnja pesticida uz uvećanje prinosa i kvaliteta roda.

Dr Mladen Marković,
naučni savetnik