четвртак, 3. новембар. 2011. 02:11
Štetni sisari (glodari, zveri, papkari) oštećuju njivske useve u svim fazama razvoja, od setve do žetve, skladištenja i dorade. Predstavnici iz ove životinjske klase čine važnu grupu štetočina i po ukupno pričinjenim gubicima dolaze na drugo mesto, odmah iza insekata. Najveće štete nanose glodari (hrčak, pacov, miš). U poljoprivredi je najštetniji sivi pacov, a zatim slede miševi (poljski i šumski) i najzad hrčak, koji se povremeno javlja u kalamitetu i nanosi ogromne štete usevima u polju. Najčešće su štete na ozimim strnim žitima (pšenica, ječam), lucerištima i uljanoj repici, ali su najveće tokom klijanja i nicanja na jarim ratarskim i povrtarskim usevima. Naravno, nezaobilazne su štete tokom leta i jeseni na svim poljoprivrednim kulturama.
Počelo je buđenje hrčka iz zimskog sna. Prošle godine brojnost je prevazilazila kritičan broj a pričinio je velike štete na ozimim i jarim biljkama tokom čitave vegetacije. Bilo je prenamnoženje štetočine ili, kako se to još kaže, štetočina je bila u kalamitetu. Pozivamo sve poljoprivredne proizvođače da izvrše suzbijanje hrčka odmah na ozimim žitaricama, lucerištima i uljanoj repici, kako bi se sprečio prelazak na jare kulture i umanjile štete tokom leta i jeseni. Ovom merom značajno ćemo povećati prinose njivskih kultura i osetno poboljšati profit u biljnoj proizvodnji.
Biologija i razvoj štetočine
Hrčak spada u krupne glodare, dužine tela 20-35 cm, repa 4-6 cm i težine do 0,5 kg. Telo je zdepasto obrazi pretvoreni u kese za ubacivanje zrnaste hrane, noge kratke i jake, osposobljene za kopanje jazbina. Boja krzna je žuta s leđne strane i crna na trbuhu. Noge su crne sa belim stopalom.
Hrčak živi u jazbinama dubine 0,5- 2 m. U donjem delu jazbine je proširena komora za smeštaj hrane. Odatle prema površini zemlje, uobičajeno izgradi dva ili više hodnika. Okomite, duboke i sa velikim brojem hodnika su jazbine ženki i njenih mladunčadi. Jazbine sa kosim otvorom i plitke služe za boravak mužjaka. Živi 6-8 godina. Spada u preživare ali njihov zimski san nije tako čvrst. Buđenje iz zimskog sna počinje krajem februara ili početkom marta, a završava se krajem aprila i početkom maja. U proleće se hrani zelenim biljnim delovima biljaka. U to vreme se pari a nakon mesec dana ženke se kote. Godišnje se 2-3 puta okote. Prvi put se pare krajem aprila, a drugi put u julu. Obično okote 6-12 mladunaca, koji se za oko mesec dana potpuno razviju u odrasle hrčke. Padanje u zimski san ili hibernaciju počinje u septembru i traje 40-80 dana godišnje.
Štetnost i izgled oštećenja
Hrčak je polifagna štetočina, hrani se gajenim biljkama i biljkama spontane flore. Najopasniji je za širokolisne useve u proleće, u periodu nicanja i prvim fazama razvoja. Dešava se da potpuno uništi biljke suncokreta, pa se setva ponavlja na desetine i stotine hiljada hektara. Stoga se hrčak na početku sezone ubraja u najopasnije neprijatelje ratarskih biljaka, pogotovu kod useva ako se setva obavlja na konačnom mestu, i ako je usev bez korova, te im ishrana preostaje na malom broju biljaka.
Napada veći broj kultura i u pojedinim godinama nanosi velike štete usevima. Zbog toga mu treba pokloniti posebnu pažnju i kontrolisati njegovo kretanje i brojnost u toku zime na lucerištima, ozimim žitaricama i ozimoj uljanoj repici, i u proleće na poljima strnih žita i osobito na poljima pod suncokretom. Takođe nanosi velike štete i u periodu sazrevanja pšenice, suncokreta i kukuruza, lomljenjem stabljike useva i uništavanjem prinosa biljaka. Hrčak je štetočina stepskog biotipa.
Mere zaštite i suzbijanja
Mere zaštite zasnivaju se na praćenju brojnosti, prognozi kretanja štetočine, plodnosti tokom godine i signalizaciji mera suzbijanja. U cilju smanjivanja šteta treba uništiti korove tokom vegetacije, brzo skinuti useve, odmah odneti letinu sa njive i neposredno iza žetve preorati sve površine. Drugim rečima. izvesti sve mere predohrane koje hrčkove sputavaju u pribavljanju i skladištenju hrane. Kao kritičan broj smatra se prisustvo tri hrčka po hektaru ili dve ili više nastanjene jazbine.
Hemijsko suzbijanje treba obaviti rano u proleće, čim se završi buđenje. U ovoj godini to je mesec mart. Vreme kada su otvorene samo naseljene rupe, kada su hrčkovi izgladneli i kada halapljivo uzimaju mamke zatrovane sa cinkfosfidom uz dodatak prženog crnog luka kao atraktanta. Na tretiranim površinama, 14 dana iza primene, ne dozvoliti pristup domaćim životinjama i divljačima. Postavljanje mamaka u polju može obavljati samo obučeno ljudstvo, pri čemu se rupe odmah zatvaraju zemljom.
Najpogodnije vreme za masovno suzbijanje je tokom aprila i u prvoj polovini maja, pre nicanja suncokreta, kukuruza, soje i šećerne repe. Za vreme vegetacije mamci daju slabije rezultate, pa je u to vreme najbolje primenjivati formulacije na bazi fosforvodonika u obliku tableta (1 tableta / jazbina ženke, 0,5 tablete / jazbina mužjaka), pelete (3 pelete / jazbina ženke, 2 pelete / jazbina mužjaka) ili patrone. Preparati se ubacuju u aktivne rupe koje zatvaraju zemljom i odozgo dobro ugaze ili sabiju. Ovaj metod suzbijanjaje jednostavan i efikasan jer omogućuje brzu intervenciju na velikim površinama, ali traži obučene ljude koji će raditi pod kontrolom specijaliste za zaštitu bilja. Preparati na bazi aluminijum i magnezijum fosfida (Fostoxin, Fumitoxin, Phostoxin, Magtoksin, Gastoksin) su fumiganti i spadaju u prvu grupu otrova, kao i cinkfosfid i paration. Fumigacija se izvodi pri temperaturama višim od 10°C (optimalna 15-20°C i relativna vlažnost vazduha 60-75%). Radna karenca je 2 dana.
Dr Mladen Marković, naučni savetnik