среда, 7. децембар. 2011. 12:12

Na većini voćarskih savetovanja, uvodničari preporučuju INTEGRALNU ZAŠTITU VOĆA kao najviši stručni oblik zaštite. Šta je integralna zaštita voća? Da bi se izbegla proizvoljnost u tumačenju pojmova, OILB (Internacionalna organizacija biološke borbe) intregralnu proizvodnji voća (IPV) je definisala kao ekonomsku proizvodnju visokog kvaliteta proizvoda voća, dajući prednost ekološkim sigurnosnim metodama, minimizirajuć i neželjene efekte i koristeći agrohemikalije u cilju poboljšanja čuvanja životne sredine i zdravlja čoveka.

Intregralna proizvodnja voća IPV obuhvata sledeće oblasti:

• Profesionalnu obuku voćara u zaštiti životne sredine.

• Izbor lokaliteta, zemljišta, podloge, sortimenta i planiranje sistema podizanja novih voćnjaka.

• Obrada zemljišta i ishrana stabala po principima IPV.

• Gajenje travnih traka između redova i održavanje voćnjaka bez korova.

• Održavanje stabala (izbor sistema za gajenje) i orezivanje.

• Proizvodnja plodova sortnih osobina, oprašivanje, ručno proređivanje plodova ili sa hemikalijama prirodnog porekla.

• Zalivanje u skladu sa principima IPV.

Osnova ove metode je da se poštuju pragovi štetnosti i da se voćnjak štiti samo onda kada bi štete bile veće od troškova izvođenja mera prskanja. Pragovi se moraju utvrditi za svaki voćnjak zavisno od sistema gajenja, očekivanog roda, cene na tržištu plodova jabuke ali i cena sredstava za zaštitu bilja. U Integralnoj zaštiti dozvoljava se 0,5 % crvljivh jabuka, 0,5 % plodova sa siptomima čađave krastavosti. Ovo povećava troškove, jer zahteva dopunsko probiranje. Za utvrđivanja pragova, na primer, za suzbijanje jabukinog smotavca koriste se 3-4 metode i podaci se svake nedelje moraju unositi u kompjuter koji je povezan sa centralom gde se određuje vreme prskanja i izbor sredstava. Podaci za V. inaequalis u pogledu padavina, temperatura, dužine vlaženja lišca se svakodnevno moraju unositi u kompjuter. Integralna zaštita zahteva mnogo rada i obučenog kadra, a samo jednostavne stvari ostaju.

Reonizacija gajenja voća

U Zapadnoj Evropi, svaka država je podeljena na voćarske reone a svaki reon ima svoju organizaciju (u Italiji, na primer, reon Emilia Romagna ima organizaciju za integralnu zaštitu pod imenom «Almaverde», u Južnom Tirolu je «Agrios» itd). Ove organizacije prave liste: CRVENU, na kojoj su sredstva koja se ne mogu koristiti, na ŽUTOJ su sredstva kojima se ograničavaju i propisuju uslovi primene i na ZELENOJ su sredstva koja se preporučuju. S obzirom da su pojava bolesti uslovljene regionom, Italija je podeljena na 9 regiona odnosno svaki reon ima svoju organizaciju Integralne zaštite. Tako, Almaverde ima svoje liste, Agrios svoje itd., koje se mogu razlikovati ali se registriju u Centru za Integralnu proizvodnju u EZ (Dikler E, koordinator za grupu Voćnjaci)

Kod nas reonizacija gajenja voća nije izvedena, pa nemamo ni Udruženja na nivou reona (na primer Vojvodine) koja bi sprovodila principe IPV. Pre 15 godina, Savezno Ministarstvo za poljoprivredu imalo je projekat Integralne zaštite jabuke koji je funkcionisao uspešno 5 godina. Bila je ostvarena dobra saradnja sa tri radne grupe Integralne zaštite u EZ: jabuka, breskva i kruška. Autor ovog rada je bio učesnik tog projekta.

Uvođenje i primena sistema sigurnosti prskanja (sistemi reciklaže i drugo)

Berba, čuvanje i određivanje kvaliteta plodova. Berba se mora izvoditi po propisima (sa rukavicama itd.), a kvalitet plodova se određuje u hemijskim laboratorijama (količina šećera, kiselina, ukus, dužina čuvanja i dr.). Jedan od značajnih problema su fiziološke bolesti plodova u toku čuvanja. Najznačajnija je pojava gorkih pega. Tretiranje plodova posle berbe i koja su to sredstva – dozvoljena su tretiranja samo onih sorata koje su jako osetljive na trulež plodova.

CERTIFIKACIJA i označavanje integralne proizvodnje plodova – samo oni plodovi koji odgovaraju utvrđenim standardima dobijaju nalepnicu ZELENA JABUKA. Količine su određene proizvodnjom i kontroliše se eventualna pojava većih količina koje nisu bile u okviru IPV. U SAD i Kanadi imaju iste principe integralne zaštite ali su zauzeli kritičniji stav prema listama i smatraju da štite pojedine multinacionalne kompanije za proizvodnju pesticida. Da bi izbegli subjektivnost, liste dozvoljenih sredstava određuje naručilac prozvodnje. Ovo se sada primenjuje i kod nas. Organizacije koje organizju otkup propisuju i programe zaštite. Ne trebaju im markice na plodovima.

EZ je izdala liste i anekse preporučenih pesticida

Prema Dikler-u (2002) koordinatoru INTEGRALNE BILjNE PROIZVODNjE: GRUPA VOĆNjACI, uvođenje principa integralne zaštite je bilo teško i dugi niz godina radilo se o svega 1-2% voćnjaka koliko i ima obučenih kadrova. Ali, već 1989. godine naglo je počeo da raste broj voćnjaka sa IPV i već 1990.-92. godine više od 90% proizvodnje u Zapadnoj Evropi je bilo pod ovim sistemom. Dikler postavlja pitanje DA LI SE RADI O STVARNOJ PROIZVODNjI (nema stručnih kadrova za ovo) ili O POGREŠNOM ETIKETIRANjU, jer su trgovci preuzeli struku i zelena markica znači bolju cenu.

Dalji razvoj zaštite bilja u uslovima globalizacije dovodi do pojačavanja administrativnih mera u očuvanju životne sredine, primeni manje toksičnih sredstva za zaštitu bilja i slično, što je usložilo registraciju i poskupilo uvođenje novih pesticida. Osim toga došlo je do naglog razvoja Dalekog Istoka u oblasti proizvodnje kvalitetnih pesticida. Evropske i Američke Multinacionalne kompanije za pesticide izgubile su raniji profit i u poslednjih 5-6 godina skoro da nema novih aktivnih materija pesticida. To se najbolje vidi iz primera Britanskog savetovanja o pesticidima (BCPC) u Brajtonu koji se redovno održavao svake godine. Brajton su posećivali desetine hiljada stručnjaka iz oblasti zaštite bilja iz celog cveta. Zbog smanjenog profita i promene koncepcije u EU, ovaj sastanak je preseljen u Glazgov. EZ je izdala liste i anekse kojima se precizira koje aktivne materije se povlače. Od ranijih žutih i zelenih lista ostalo je veoma malo. Kako nema novih mehanizama delovanja insekticida i fungicida, zamenjeni su povoljnijim toksikološkim i ekološkim ali sa znatno slabijim delovanjem na štetne organizme.

Integralna zaštita jabuke, je dospela u drugi plan. Aktuelni problem je zaštita jabuke od čađave krastavosti (V. inaequalis) sa manjim brojem pesticida uz pojavu rezistencije na strobilurine odnosno uz otkazivnja eradikativnog i smanjenje kurativnog delovanja. Slično je i sa povećanjem crvljivosti plodova jabuke, na evropskom nivou a i kod nas. EZ organizuje HRAC, FRAC i IRAC odnosno međunarodne komitete za herbicide, fungicide i insekticide koji daju preporuke kako obezbediti zaštitu uz odlaganje pojave otpornosti gljiva. Tako, kada se radi o jabuci, daju se preporuke za zaštitu i odlaganje otpornosti V. inaequalis na pesticide u zavisnosti od mehanizama delovanja, zatim slično za pepelnicu P. leucotricha, za jabukinog smotavca (C. pomonella). U ove preporuke su ugrađeni principi INTEGRALNE ZAŠTITE JABUKE. Tako za suzbijanje jabukinog smotavca preporučuju se selektivni insekticidi (zbog čuvanja korisnih organizama, određivanje optimalnog roka prskanja, utvrđivanje pragova prskanja na osnovu različitih metoda, uvodi se alternacija insekticida različitih mehanizama delovanja.