среда, 7. септембар. 2011. 23:09

Prvi znaci bolesti na osetljivim sortama višnje i trešnje pojavili su se oko 10. jula, pa je zaštitu, zbog vrlo povoljnih uslova za širenje bolesti, potrebno izvršiti odmah nakon berbe višanja!

Pegavost lista višnje i trešnje prisutna je u Evropi od 50-tih godina prošlog veka i izaziva značajne štete u proizvodnim zasadima višnje i trešnje i u rasadničarskoj proizvodnji. U toplim i kišnim godinama povoljnim za širenje bolesti već krajem jula i početkom avgusta može doći do potpune defolijacije napadnutih stabala. Uzročnik bolesti je gljivica Blumeriella jaapii koja uglavnom napada list, a ređe peteljku lista ili ploda, ovogodišnje izboje i tanje grančice. Tokom jula se na licu lista razvijaju sitne crvenoljubičaste pege, a na naličju lista se na mestu pege razvija svetla naslaga letnjih konidija. Pege se prvo pojavljuju uz rub lista, a kasnije se šire prema sredini. Kada se na jednom listu nalazi veliki broj pega on poprimi crvenkastožutu boju i otpadne. Gljiva prezimljuje u otpalom lišću i na granama. Primarne infekcije se zavisno od klimatskih prilika ostvaruju askosporama tokom aprila i maja, a sekundarno širenje bolesti omogućuju letnje konidije tokom letnjih meseci.

Mere suzbijanja uključuju sadnju otpornih sorti, uništavanje zaraženog otpalog lišća i prskanje fungicidima. Obzirom da izbor sorti uglavnom diktira tržište (otporne sorte nisu tržišno zanimljive), a uništavanjem zaraženog lišća možemo samo smanjiti potencijal gljive, kao jedina prava mera u borbi protiv pegavosti lista ostaje nam prskanje fungicidima u vegetaciji.

Redovno jesenje ili rano prolećno prskanje protiv uzročnika šupljikavosti lista smanjuje i pegavost lista višnje I trešnje. Protiv uzročnika pegavosti lista počinje se sa prskanjem čim se pojave prvi znaci bolesti. Najčešće se vrši jedno prskanje pre berbe (vodeći računa o karenci fungicida) i 2-3 prskanja nakon berbe. Prskanje je najbolje izvršiti dan ili dva pre najavljenih padavina.

Za suzbijanje uzročnika pegavost lista višnje i trešnje registrovani su fungicide na osnovi mankozeba (Mankogal 80 i sl.), bakaroksihlorida (Cuprozin 35 WP, Bakarnioksihlorid ).