четвртак, 13. октобар. 2011. 09:10

Kupina se u našoj zemlji proizvodi na oko 3000 ha, gde se proizvede približno 13.000 t godišnje. Ona je veoma značajna jagodasta voćka za našu zemlju zbog niza pozitivnih osobina. Kupina već druge godine stupa na rod a treće daje pun prinos. Tako se brzo vraćaju uložena sredstva za podizanje zasada. Redovno i obilno rađa (do 30 t/ha). Kupina ima veliku hranljivu vrednost, pa se dosta koristi u ishrani stanovništva i u farmaceutskoj industriji.

Kupina ima solidnu cenu na inostranom tržištu pa se njenim izvozom obezbeđuje priliv jake valute u zemlju. Gotovo celokupna proizvodnja kupine se izveze na inostrano tržište. Svega 5% kupine se preradi i potroši u našoj zemlji. Tokom godine kupina stiže rano za realizaciju, već tokom leta, pa je tako značajan izvor novca za održavanje gazdinstava do jesenje berbe. Navedene osobine su učinile kupinu rentabilnom i unosnom za gajenje, pre svega u brdskim i priplaninskim područjima, gde je gajenje drugih kultura otežano ili onemugućeno.

U nas se kupina intezivnije počela gajiti zadnjih tridesetak godina, od kada su  u proizvodnju uvedene bestrne sorte. Ubrzo potom, površine pod kupinom su se brzo povećavale. Sa povećanjem površina rasli su i problemi koji ovu proizvodnju prate. Kupinu relativno manje napadaju bakterijske i virusne bolesti. Ali su zato gljivične bolesti veoma značajne. Ima ih mnogo, ali su tri-četiri značajne i u nekim slučajevima potpuno onemogućavaju proizvodnju. Jedna od njih je tzv. purpurna pegavost kupine koja u poslednjih nekoliko godina uzima sve više maha i veoma se širi. Naročito je to bilo u vreme nekontrolisane proizvodnje sadnog materijala, devedestih godina prošlog veka i prvih nekoliko godina na početku novog stoleća.

U novom Zakonu o sadnom materijalu, tj. u kriterijumima za kvalitet sadnog materijala ova bolest se i ne pominje. Pa pošto je nema u kriterijumima to znači da sadni meterijal zaražen ovom bolešću fitosanitarna inspekcija ne kontroliše, ili drugačije rečeno, sadni materijal se može stavljati u promet. A ova bolest se upravo na taj način širi. S’toga predlažemo Ministarstvu poljoprivrede da revidira postojeće kriterijume i da patogena koji izaziva purpurnu pegavost kupine, kao jednu od najznačajnijih bolesti, stavi na listu za utvrđivanje kvaliteta sadnog materijala kupine. Na taj način će se sprečiti dalje širenje ove bolesti u nove zasade.

U nas se još uvek novi, naročito manji zasadi kupine, podižu sadnim materijalom koji nije zdravstveno kontrolisan. Jednostavno iz proizvodnih zasada se uzimaju sadnice za nove zasade. Sa takvim sadnim materijalom se u novi zasad unosi bolest koja se potom u zasadu lako širi. Pogotovu što proizvođači nisu upoznati sa novom bolešću i mnogi ne znaju kako da je kontrolišu.

Purpurnu pegavost stabla kupine izaziva gljiva čije je stručno ime Septocyta ruborum.

Purpurna pegavost je bolest stabla i bočnih grana kupine. Gljiva je prvo opisana u Francuskoj, ali najviše podataka o ovoj gljivi ima u švajcarskoj literaturi. U Švajcarskoj su usled pojave purpurne pegavosti zabeleženi gubici do 80%. Ona pričinjava štete na kupini i u Holandiji, Nemačkoj, Engleskoj, SAD i drugim zemljama. Već je rečeno da je kod nas jedna od najzanačajnijih bolesti gajene i divlje kupine.

U nas je bolest prvi put registrovana 1989. godine. U zadnjih dvadesetak godina registrovano je sušenje više zasada kupine. Pravi uzročnici sušenja nikada nisu pouzdano utvrđeni. S’obzirom da je iz zaraženih biljaka izolovana gljiva S. ruborum, može se pretpostaviti da je i ona imala značajnog udela u njihovom propadanju. 

Prvi simptomi bolesti se javljaju tokom leta. Na listu kupine se uočavaju brojne sitne, okrugle pege sivosmeđe boje, prečnika od 1-3 mm. Pege se ponekad spajaju i mogu dovesti do sušenja lista. No, one su daleko manje značajne od pega na stablu. U proleće, kada mladi izdanci dostignu dvadesetak centimetara gljiva vrši infekciju. Kako se izdanci sukcesivno pojavljuju tokom proleća i leta oni bivaju zaraženi. Zaraza kasnije zahavata i gornje delove izdanka tako da oni mogu biti zahvaćeni celom svojm dužinom. Međutim zaraza se na njima ne primećuje.

Na rodnim (dvogodišnjim) izdancima tokom zime i proleća javljaju se sitne nejasne pege koje vremenom pocrvene, a potom dobijaju purpurnu pa braon boju sa jasnim crvenim rubom. Centar pega na dvogodišnjim izdancima postaje svetlomrk i manje izražen. Od kraja februara do aprila pege se naglo povećavaju i dostižu dužinu od oko 2 cm. U međuvremenu pege se spajaju i mogu sasvim pokriti internodije stabla u dužini od više desetina centimetara . Ako je infekcija stabla jaka onda se pege međusobno spajaju i mogu zahvatiti stablo celom njegovom dužinom. Osim na gajenoj, purpurna pegavost se javlja i na divljoj kupini. Divlja kupina može služiti kao izvor zaraze za gajenu kupinu.

Početkom proleća u okviru pega na dvogodišnjim rodnim izadncima pojavljuju se sitni, crni piknidi raspoređeni u redu koji se probijaju kroz epidermis. Pri vlažnim uslovima, iz piknida curi crvuljasta masa konidija dužine do 1 mm koja se vidi golim okom. Odstranjivanjem pokoričnog tkiva zapaža se mrka nekroza kako elemenata kore tako i dubljih slojeva ispod kore, odnosno osim kore evidentno je i izumiranje floema i ksilema. Ovako jaka nekroza uzrokuje sušenje obolelih delova ili celih izdnaka kupine po kretanju vegetacije.

Posledice pojave ove bolesti u proleće mogu se pogrešno pripisati kasnoj pojavi mraza. Bočni pupoljci na zahvaćenom delu izdanka počinju u proleće da se normalno razvijaju, ali kasnije cvetni pupoljci i lišće, pre svega na kraju bočnih grana, prestaju da se normalno razvijaju i izumiru. Pri povoljnim uslovima za razvoj bolesti, ceo izdanak ogoljeva i gubi lišće. 

Patogen prezimljava u vidu micelije i piknida u kori rodnih (dvogodišnjih) izdanaka. Piknidi dozrevaju u martu i probijaju epidermis. Piknospore se raznose kišnim kapima u periodu od aprila do avgusta. Najviše piknospora se oslobodi u junu. Posle ostvarene infekcije nastaje period inkubacije. Inkubacioni period traje dosta dugo, do tri meseca. Zapažanja u polju su pokazala da period maksimalnog oslobađanja piknospora u polju i pojave pega traje od 5-8 meseci.

Optimalno klijanje konidija se odvija na temperaturi od 21°C. Infekcija se vrši kroz stome. Potvrđeno je da ne dolazi do zaraze dvogodišnjih izdanaka, tj., onih koji su doneli rod.

Za podizanje novih zasada isključivo koristiti zdrav sadni matrijal.

Purpurna pegavost pored gajene napada i neke forme divlje kupine. Tako, ukoliko se koristi zdrav sadni materijal za podizanje zasada, bolest u njega može dospeti sa divlje kupine. Stoga divlju kupinu u zasadu ili u njegovoj neposrednoj okolini treba iskrčiti i uništiti.

U proleće, pri rezidbi kupine zaražene izdanke treba odstraniti. Veliki problem u kontroli ove bolesti je to što se zaražene biljke ne uočavaju, one u tekućoj vegetaciji, kad su inficirane, ne ispoljavaju znake zaraze na stablu. Prvi simptomi se primećuju tek naredne godine, kada biljka prođe kroz period niskih temperatura. Zbog toga i jeste veliki problem kontrole ove bolesti. Izdanci zaraženi u tekućoj vegetaciji se ne prepoznaju do proleća sledeće godine. Već rano u proleće ožiljeni izdanci se vade i koriste za podizanje novih zasada a da se ne primeti da su oni zaraženi. Na njima se zaraza uočava tek u martu ili aprilu tj. posle podizanja zasada.

Zbog navedenih razloga veoma je važno da se vrši kontrola proizvodnje ili da se proizvodi sertifikovan sadni materijala, čime se prati pojava bolesti.

U Švajcarskoj se za suzbijanje purpurne pegavosti kupine preporučuju dva tretiranja bakarnim preparatima. Prvo, krajem aprila i drugo, sredinom juna. U Engleskoj se za suzbijanje S. ruborum koriste sredstva na bazi benomila i bakra, mada je prema benomilu već utvrđena rezistentnost. U SAD se preporučiju dva tretiranje kupine tokom mirovanaja, sredstvima na bazi bakra, i tri tokom vegetacije. U stvari mladi izdanci kupine se tretiraju kada su visoki oko 20, zatim 50 i treći put 80-100 cm. Za zaštitu mladih izdanaka se koriste bakarni preparati ili kaptan i drugi nesitemični fungicidi ili kombinacija nesistemičnih i sistemičnih fingicida (Kabrio top ili Signum, na primer). Najviše gajene sorte kupina u nas (Čačanska bestrna i Tornfri) su osetljive prema ovoj bolesti.

Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet
Beograd – Zemun